Unikatne tašne i rokovnici
Unikatne tašne i rokovnici

Deceniju i po Tijana Grujić, slikarka s diplomom Akademije, radi u zavičajnom Bečeju kao profesorka likovne kulture, paralelno slika, izlaže, talentovanoj deci pomaže da se pronađu u svojoj kreativnosti, međutim, sada ni sama više ne zna šta će i kako dalje!?

Dilema – a zapravo polilema – je, jer joj se  iznenada ukazala prilika da svoje umeće i estetiku prenese kroz dizajn i u svetu mode. Malo bi joj bilo i da dan traje 25 sati, te da njegov deo ne mora traćiti, čak, i na spavanje.

-Počela sam ozbiljno da razmišljam o tome da upišem doktorske studije, tokom kojih ću steći dodatno obrazovanje i paralelno, s obzirom na to da ću uzeti neplaćeno odsustvo u školi, imati tri godine da realizujem sve planove, da povežem slikarstvo i dizajn, koji je, čini mi se, finansijski isplativiji, objašnjava svoje nedoumice Tijana.

-Samo od umetnosti kod nas retko ko može da preživi, a kamoli pristojno da živi. Da sve uspem, moraću da pokažem izvesnu snalažljivost i u oblasti ekonomije. Pojavilo se par zainteresovanih investitora, ali sve je to još „u magli“. Dugo toplo leto za mene će biti vrelo i kratko, jer moram bitne odluke da donesem vrlo brzo.

Sve je stiglo, nekako, brzo i iznenada, pa Tijana, koja sve radi planski i s primetnom dozom perfekcije, nije stigla da se pripremi.

Eksponati na izložbi, ešarpe, bluze, haljine...
Eksponati na izložbi, ešarpe, bluze, haljine…

-Imam rođake i prijatelje u Švedskoj, koji godinama „navijaju“ da pripremim izložbu za njihovu zemlju. Povezali su me s galeristkinjom, inače udovicom našeg poznatog slikara Miloša Mišela Jankovića, i tako je sve počelo. Pošto je njena galerija bila „rasprodata“, predložila mi je saradnju na tri likovna sajma, „Artexpo“ u Njujorku, Kanu i Parizu, gde bi me ona zastupala. Sve divno i krasno. Trebalo je pripremiti slike, obezbediti neophodna sredstva i dobiti slobodne dane na poslu. Srećom, imala sam razumevanje u OŠ „Zdravko Gložanski“, gde radim, kolektiv me zdušno podržao prilikom slanja cirkularnog pisma za sponzorstvo na „stotinu“ adresa privatnika, privrednika, od Bečeja, preko Novog Sada i Beograda, do inostranstva. Nažalost, niko nije odgovorio. Stekla sam utisak da me nisu ozbiljno doživeli. A onda su mi se javile moje kolege sa fakulteta, zaposlene u jednoj građevinskoj firmi u Nemačkoj. Njihov gazda, izuzetno zanimljiv čovek, koji poštuje umetnost i stvaraoce, prihvatio je da mi bude mecena za sva tri sajma, a meni je ostalo se snađem za troškove puta i smeštaja, nabraja umetnica s kakvim se sve prozaičnim poslovima morala baktati.

Deset dana u Njujorku je, kako veli, veliko životno i poslovno iskustvo. Pozitivno i negativno, zbog izvesnih razočarenja. Da je mogla sama da bude „komandant parade“, čini joj se da bi sve mnogo bolje i berićetnije uradila. Međutim, bila je limitirana ugovorom s galerijom koja ju je zastupala.

-Put u Veliku jabuku shvatila sam kao odskočnu dasku. Jer, taj megalopolis je zaista „druga planeta“ po svojim shvatanjima i ulaganjima u umetnost. Međutim, galeristkinja, koja je osim mene imala u grupi jednu slikarku Šveđanku, te fotografe iz Švedske i Nemačke, nije bila previše zainteresovana za našu promociju, a prodaju još manje. Da nije bilo zemljaka, Bečejca Aleksandra Maćaševa, arhitekte koji već niz godina ima svoj atelje u Njujorku, pitanje je da li mi boravak ne bi ostao praktično turistički. Zahvaljujući njegovoj neiscrpnoj energiji, uspostavila sam brojne kontakte i čekam da se nešto konkretno  počne dešavati, vajka se, ali je optimista Tijana.

Mnogi su želeli selfi s autorkom postavke
Mnogi su želeli selfi s autorkom postavke

Kad već nije mogla računati na neophodnu logističku podršku, dovitljiva Bečejka je morala da se sama snalazi i „producira“. Nosila je garderobu na kojoj su bili motivi s njenih decentno erotičnih eksponata koje je izložila. Efekat nije izostao, svi su je zapazili, slikali se sa njom i raspitivali, ne pitajući za cenu, gde mogu da nabave sličnu ešarpu, haljinu, džemper, novčanik, rokovnik, tašnu…

-Prozvali su me „šetajuća umetnost“, a s obzirom na tematiku mojih ostvarenja, shvatila sam da su Amarikanci znatno konzervativniji od nas, mada o njima imamo sasvim drugačije predubeđenje. Bila sam im osveženje, koje toliko nedostaje, pogotovo kad sam objasnila da su sve slike pomalo autobiografske. Dešavalo se da su roditelji stavljali ruke na oči deci kada su došli do mog dela postavke, ali i da se bakica i dekica hvataju za ruke. Uz to, moje slike su bile među retkima gde se mogao videti potez četkice, pošto je većina rađena štampanom tehnologijom. Na odgovor odakle sam, malo ko je znao gde je Srbija. Oni stariji su čuli za Jugoslaviji, a mlađi su Srbiju povezivali sa Sirijom, Siberijom, odnosno Sibirom. Svidelo im se kako radim i prosto su se izvinjavali, jer su već kupili ono što su planirali i ostali bez novca, sabira Tijana neka od svojih američkih iskustava.

Kroz razgovor je saznala da ima porodica koje svake godine menjaju enterijer svog doma, pa je to prilika da putem interneta oplemene prostor, pogotovo u spavaćoj sobi, Tijaninim slikama.

Tijana je uspostavila dobru saradnju s jednom porodičnom firmom u Adi, koja je zainteresovana za to da s njom sarađuje na izradi ne samo džempera. Radili su do sada štampu na duksevima, ali su sada spremni, pod uslovom da je materijal prirodni, da prošire proizvodnju. Ima zainteresovanih iz Novog Pazara, a javila se jedna Bečejka koja je modistkinja u Frankfurtu… Međutim, sve zapinje oko novca. Ako bi našla investitora da na početku ulaže u njeno stvaralaštvo – a ono je vrlo smelo i doseže do visoke mode – biće i posla. U protivnom, sve može ostati samo lepa ideja.

Okuplja Tijana darovitu decu, od one iz obdaništa, pa sve do srednjoškolaca. Sada ih je četrdesetak, ali neće da ih opterećuje previše i sesije su jedanput nedeljno.

-Nove generacije neverovatnom brzinom upijaju stvari i potrebno ih je samo na vreme ispravno usmeravati. Među učenicima su i moja dva sina. Uroš je pre nekoliko nedelja upisao u Novom Sadu Školu za dizajn „Bogdan Šuput“, a mlađi Marko, završio je peti razred i sve će nas nadmašiti. Za koju godinu bićemo prava umetnička porodična manufaktura, a ako razvijem biznis vezan za slikarstvo i dizajn, čak i veoma profitabilno, zaključuje Tijana Grujić.

 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Javni interes u fokusu: Informisanjem ka većem ostvarivanju prava građana opštine Bečej“, koji sufinansira opština Bečej

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име