Nove stolice, zavese i tepih prošle godine, a ovog leta renovirani sto i govornica, i sve to, moglo bi se reći, za obeležavanje 130 godina od završetka zgrade u kojoj se nalaze opštinski organi i administracija.
– Rešili smo malo da udesimo svečanu salu, da joj naziv i zaista priliči. Bilo je krajnje vreme da se posao od prošle godine završi a sve u cilju očuvanje naše kulturne zaostavštine. Stari sto je sada obložen drvenarijom i rezbarijama koje priliče i oslikavaju ovu sredinu, rekao je personalni sekretar predsednika Skupštine opštine Bečej Edvin Ferenc.
Prema njegovim rečima posao je na javnoj nabavci dobila bečejska firma, pa je tako novac ostao u lokalu, a i žiteljima najveće potiske opštine je ovo svojevrstan poklon. Posle ovih, valjalo bi razmišljati i o tome kako naći sredstva za ostale radove koji su neophodni u najvećoj sali u zgradi najveće potiske opštine. Jer, kako je Edvin Ferenc naveo, prozori i balkonska vrata su u veoma lošem stanju.
– Da bismo vrata i prozore zatvorili u potpunosti, treba ih zakucati ekserom. Verujem da ćemo renoviranje sale dovršiti do kraja, poznavajući predsednika skupštine (Peter Knezi, prim. nov.) i sebe, i to zbog grejanja. Kada to rešimo, može se pristupiti krečenju koje je takođe potrebno. Krov u sali sada ne propušta, ali delovi sa zidova otpadaju i to zbog šalitre, objasnio je on.
Portreti znamenitih veleposednika krase zidove
Nedavno su se na zidovima tzv. velike sale našli i portreti bečejskih dobrotvora i veleposednika. Slike koje su na revers dobijene od Gradskog muzeja Bečej krase sada svečanu salu. Na jednoj je i lik baronice Eufemije Jović, delo umetnika, čija su specijalnost bili upravo portreti, Anastasa Bocarića.
– Portret Eufemije Jović, baronice, nastao je u prvoj polovini 20. veka. To je rađeno tehnikom ulje na platnu. Istakao bih da, pored ove, postoji još samo jedna slika ove dobrotvorke, i ta se nalazi u našem muzeju, rekao je Ferenc. Na istom se zidu nalazi i rad nepoznatog autora na kom se nalazi Dežea Gomboša.
– Portret Dežea Gomboša, čoveka iz imućne ovdašnje porodice, inače osnivača prvog teniskog kluba u Bečeju, nastao je 30-ih godina 20. veka. Nije poznat autor, ali se „sumnja“ da je u pitanju jedan dvorski slikar iz Holandije koji je nekoliko godina boravio u našem gradu i to na imanju Gomboševih, na Topolskom putu. Na taj se zaključak došlo na osnovu autobiografije umetnika koji je u toj knjizi naveo da je uradio tri portreta te imaćnu porodice, objasnio je personalni sekretar predsednika lokalnog parlamenta.
Pomenute slike iz Gradskog muzeja Bečej dobijene su na revers, za njih je plaćeno i osiguranje, jer je su u pitanju likovna dela od velike vrednosti. Inače, portreti su likovni izraz koji je redak u zbirci bečejskog muzeja, veoma su vredni. Nešto manjeg formata zid krasi i portret pastira, koji se, kako je naš sagovornik rekao, uklapa u istoriju i geografiju Bečeja i okoline, pa su na simboličan način i „obični“ građani dobili svojevrsni omaž.
Umnogome lepši, ako ništa drugo, svežiji izgled ove prostorije, dala je i restaurirana vitrina, koja se, kako nam je rečeno, seljakala iz kancelarije u kancelariju.
U njoj se sada nalaze pokloni i suveniri iz gotovo svih bratskih gradova i mesta opštine Bečej. Oni koju su vodili računa o uređenju ovog prostora rešili su da pribave i adekvatni zidni sat, koji bi nosio i određenu simboliku, ali i bio dovoljno veliki da se vide kazaljke i iz zadnjih redova.
