Sredinom decembra na Radio televiziji Srbije prikazana je prva epizoda nove serije scenariste Siniše Pavića pod nazivom „Junaci našeg doba“. Ova vest sama po sebi ne bi bila posebno značajna Bečejcima da se među glavnim ulogama koje tumače velika imena domaće scene, poput Svetlane Bojković, Milutina Karadžića i Eve Ras, nije našao i naš sugrađanin Rade Maričić.
Ovaj mladi glumac svoju karijeru je upravo počeo na daskama bečejskog Gradskog pozorišta kada se, kao učenik Gimnazije, priključio ovdašnjem Dramskom studiju mladih. Bečejska publika ga je prvi put premijerno gledala na pozorišnim daskama u predstavi „Sve što ste oduvek želeli da znate o seksu, a niste smeli da pitate“ u režiji Anete Tucakov, dok je već naredne godine dobio naslovnu ulogu u komadu „Leons i Lena“ Georga Bihnera, a u režiji glumca Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada Igora Pavlovića. Pod istom rediteljskom palicom Maričić je igro i u predstavama „Bogojavljenska noć“ i „Ćelava pevačica“, nakon čega je svoju amatersku glumačku karijeru završio upisavši 2015. godine Akademiju dramskih umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Borisa Isakovića.
Bečejska publika je, početkom 2018. godine, ponovo imala priliku da gleda ovog mladog glumca na daskama Gradskog pozorišta, kada je gostovao sa duodramom „Mali bračni zločini“ rađenom po tekstu Erika Emanuela Šmita, a već godinu dana kasnije Maričića Bečejci mogu gledati i preko malih ekrana i to na Radio televiziji Srbije.
Moj Bečej: Da li ste maštali o tome da ćete postati novo mlado lice serije RTS-a i da ćete sarađivati sa velikim glumačkim imenima domaće scene?
– Kada sam upisao Akademiju, jedan od ciljeva mi jeste bio da radim sa našim najvećim glumcima, ali naravno dok studiraš to je samo san pa čak i kada se ostvari dugo toga nisi svestan.
Moj Bečej: Kakve su reakcije vaših prijatelja i kolega posle premijere i kako je izgledao celokupan rad na seriji?
– Svi ljudi u mojoj okolini imaju pozitivne kritike i na moj lik i generalno na seriju u celini i to je podrška kojoj se nadam tokom cele svoje karijere. U jednom intervjuu sam rekao da je rad sa ekipom Košutnjaka i RTS-a, verujem, najdragocenije iskustvo koje mlad glumac može da dobije. Dosadašnji rad na projektu je trajao malo više od pet meseci. Cela postavka seta i plan rada za svaki dan su unapred bili organizovani i nije bilo mnogo improvizacije po pitanju stvari koje se rade. Od mene se očekivalo da dođem i da radim svoj posao, što daje potpunu slobodu za promišljanje o poenti svake scene i priče u celokupnosti, bez stvari koje te sa strane ometaju.
Moj Bečej: Recite nam nešto više o Srđanu, čiju ulogu tumačite u seriji?
– Srđan je mlad čovek pred kojim se nalazi ceo život, a njegov „problem“ je to što je jedan od primeraka svoje generacije ljudi koji su izuzetno osvešćeni po pitanju okoline i sveta u kom živi. On jasno shvata probleme ovog društva, ali zbog svoje mladosti i neiskustva ima tendenciju ka tome da se sa tim problemima odnosi netaktično. Cilj celog njegovog odrastanja i puta kroz ovu priču je, između ostalog, pronalaženje mirnije i hladnije strane svoje ličnosti da bi što bolje naučio da „pliva“ u problemima koje će život tek bacati pred njega.
Moj Bečej: Šta vas više privlači pozorište ili televizija?
– Više me privlači pozorište jer ga više osećam, to jest osećam lepotu koju pozorište donosi kroz oči publike koja svaku emociju koju doživiš proživljava sa tobom i to je za mene najlepša strana glume.
Moj Bečej: U Bečeju ste se prvi put upoznali sa glumom i pozorištem, odakle ste i odlučili da upišete Akademiju. Kako je izgledao vaš početak na bečejskim pozorišnim daskama?
– Kada uporedim sa onim gde se nalazim sad po pitanju svog shvatanja glume i onoga što ona ljudima donosi, mogu ovako sa strane da kažem da je tad to bilo samo „izađi na scenu, govori tekst i uradi radnju“. Tek u godinama koje su došle sam shvatio lepotu istine na sceni. Ipak, iskustvo u dramskoj sekciji Gradskog pozorišta Bečej i rad sa svim ljudima tamo tokom tri godine, definitivno mi je donelo korisno iskustvo i ono je bilo dovoljno da otkrijem da je gluma moj poziv. To je jedan od razloga zbog koga ću uvek biti kako zahvalan, tako i srećan, što mogu da kažem da sam svoje prve korake napravio upravo u svom gradu.
Moj Bečej: Šta mislite uopšteno o kulturnoj sceni Bečeja i o bečejskoj publici? Da li postoji dovoljno kvalitetnog sadržaja i šta možda nedostaje?
– Trudim se da generalno pratim dešavanja na našoj kulturnoj sceni, pa naravno i svog grada. Mislim da bečejsko pozorište nikada nije radilo bolje, da postoje trud i zalaganje i jasna vizija o podizanju svesti ljudi kroz kulturu. Bečejsko pozorište na dobar način ispunjava misiju teatra i onoga što ono predstavlja. Jedino što uvek treba da postoji i čega nikad nije dosta, to je želja ljudi da promenu koju nam teatar donosi prihvate.
Moj Bečej: Kakva je uloga pozorišta u malim sredinama poput Bečeja? Ima li tu budućnosti za mlade diplomirane glumce?
– Pozorištima u malim sredinama je teško da oforme svoje profesionalne ansamble i time dodatno neguju kulturu. S obzirom na to da, zbog prirode posla, trenutno živim u Beogradu, teško bi mi bilo da se vežem životom za neko mesto koje ne pruža mogućnosti koje pruža glavni grad, ali bih se uvek rado odazvao bečejskom pozorištu za rad na predstavi i za mogućnost igranja predstave, ponajviše predstave koja bi sačinjavala deo mesečnog repertoara Gradskog pozorišta.
Moj Bečej: Kakvi su vam dalji planovi što se tiče glumačke karijere?
– Nemam nikakve konkretne planove u smislu toga šta bih voleo da radim a šta ne jer nikako ne mogu da znam gde ću sve dobiti priliku da radim. Jedino što mogu da kažem to je da imam cilj da ljudi prepoznaju i cene moj rad, i to je ono ka čemu želim da stremim.
Projekat „Iz ugla građana“ sufinansira opština Bečej
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
