Atraktivnom samostalnom izložbom grafika i raku keramike Eržebet Mezei iz Sente, ovdašnja galerija „Krug“ pod krovom Gradskog pozorišta Bečej završila je ovogodišnju izložbenu delatnost.
Ako se zna da je pre tačno pola veka mlada Eržebet Šebešćan iz banatskog Skorenovca maturirala u bečejskoj Gimnaziji i da joj je ovo samostalni „prvenac“ u gradu rane mladosti, inače jubilarno 30. samostalno izlaganje, u zemlji (17), Mađarskoj (12) i Rumuniji (1), onda ne čudi što je čast da otvori izložbu pripala profesorki bečejske Gimnazije u penziji Mariji Vujović.
-Uzbuđena sam i radosna, kao i Eržika, da smo ponovo na zajedničkom poslu. Nekada sam ja bila mlada profesorka, njen razredni starešina, a ona učenica odeljenja u društvenom smeru. Još tada mi je bilo drago da je sledila svoje srce i odlučila da se bavi onim što je najviše volela, a to je likovna umetnost. Bila je, a i danas je, puna energije, pa me ne čudi što se danas u Senti, gde živi, bavi i organizatorskom delatnošću u sferi likovne umetnosti. Raduje me što je nisu mimoišle brojne nagrade, čime je potvrdila vrednost onoga što stvara. A njeno stvaralašto je široka lepeza, od umetničke fotografije još iz gimnazijskih dana, preko grafika, slika, do radova u primenjenoj umetnosti kao što su keramika, nakit, tapiserija… deo je vrlo nadahnute i emotivne priče Marije Vujović sa svečanog otvaranja izložbe Eržebet Mezei u Bečeju.
Izložena je ukupno 41 grafika, od kojih je jedna celina nastala devedesetih godina prošlog veka, a druga su noviji radovi, i sedam celina, četiri dvodelne i tri trodelne, raku keramike. Među posetiocima je bilo i troje Eržikinih gimnazijskih kolega.
-Mnogo nas je više na susretima generacija. Očekivala sam ih, ali valjda nisu bili informisani da dolazim. Nedostajali su mi večeras. Četiri, po mnogo čemu, bezbrižne mladalačke godine sam provela s njima. Nadam se da će do 20. januara posetiti galeriju i upoznati se s onim što radim, još uvek uzbuđena posle otvaranja rekla nam je Eržebet Mezei.
Grafika je, priznaje Eržika, njena ljubav u umetnosti. Međutim, u poslednje vreme se ozbiljno zainteresovala za keramiku. Posebno raku keramiku.
-Raku keramiku sam poznavala iz knjiga i sasvim slučajno sam došla u priliku da budem učesnik jedne kolonije raku keramike u Hrvatskoj. Uživo sam radila s ostalima i još dok sam se vraćala kući razmišljala sam kako da organizujem sličan susret u Senti. Već sledeće 2010. godine to sam ostvarila i od tada se redovno održava kolonija raku keramike u Senti, pojašnjava Eržebet Mezei kako je počelo njeno interesovanje za tehniku keramičkog stvaranja iz 16. veka u Japanu.
Potom nam je sagovornica s puno emocija pričala o načinu izrade raku keramike i tehnološkom procesu redukcije, postupku vađenja usijanog predmeta iz peći vatrostalnim klještama i rukavicama, njegovog ugušenju u piljevinu i dobijanju nepredvidljivog.
-Ovom tehnikom su nekada u Japanu pravili čajnike i činijice za ispijanje čaja. Kako umetnici stalno teže nečem novom, od te tradicionalne tehnike razvila se američka raku keramika, a u poslednje vreme, zavisno od prilaza tehnici izrade, razlikuje se više vrsta ove keramike, približila je Eržebet Mezei svoju novu ljubav u likovnom stvaralaštvu.
Na kraju dodajmo da Eržebet Mezei neiscrpan izvor inspiracije za svoje grafike nalazi, između ostalog, u životu, običajima i tradiciji rodnog Skorenovca.
