Počeli su vrlo skromno 2010. godine, a izrasli su u prepoznatljiv bečejski brend. Reč je u Dečijem horu „Bubamara“, koji je osnovala i vodi profesorka klavira Đijanta Lovaš.
Ukupno 27 dece uzrasta od tri do 14 godina, koje od lane prati istoimeni sedmočlani dečiji bend, dva puta nedeljno ima probe, a pred koncerte vikendom – i dodatno.
-Pošto je Bečej grad s muzičkom tradicijom, a nije imao reprezetativni hor u ranom uzrastu, okupila sam decu sa sluhom da bi ga razvijali, muzički ih „opismenili“, omogućili im druženje, a pevanjem na jezicima sredine, srpskom i mađarskom, savladali su oba. Iskrena da budem, očekivala sam daleko veći odziv dece, ali se potvrdilo da u Bečeju inovacije ne prihvataju rado. Nije me to obeshrabrilo. Vrednim radom smo za godinu i po dana pripremili materijal za prvi solistički koncert i od tada je sve krenulo nabolje, seća se početka Đijanta Lovaš, koja je od prvog dana imala pomoć supruga Imrea, anesteziologa po obrazovanju, muzičara po vokaciji.
Počeli su obradom poznatih dečijih pesama, ali su ubrzo prešli na autorske i sad samo njih izvode. Već tridesetak. Đijanta komponuje, Imre je zadužen za tekst, a zajedno rade aranžmane. U leto 2016. godine izdali su CD sa deset svojih pesama, koji je vrlo lepo prihvaćen. I nastupi u stajlingu „bubamara“ su prihvaćeni, pa su ih za osam godina postojanja uknjižili više od stotinu.
-Osim po Bečeju, imali smo koncerte u Bočaru, Kumanu, Novom Bečeju, Novom Sadu, Srbobranu, nastupali smo u Novogodišnjem programu RT Vojvodina, emisiji „Zvrk“, na Zmajevim dečijim igrama, ovdašnjim Majskim igrama, festivalu „Tanderbal“, ali želimo da nas upoznaju šire, ne samo u Vojvodini. Radimo na tome da se predstavimo Beogradu, koji bismo, verujem, prijatno iznenadili, konstatuje neumorna Đijanta Lovaš.
Nema godine da se „bubamare“, sem na raznim feštama, ne predstave sugrađanima solo nastupom
-Uvek su brižno pripremani, uglavnom za neki važan datum, Novu godinu, Osmi mart ili Uskrs, veli Đijanta. Poslednji je Novogodišnji humanitarni koncert na kojem su gosti bili Tanja Banjanin, frontmen grupe „Eva Braun“ Goran Vasović, Đusi Kovač i lokalni bend „Fingerbang“. Posle svakog koncerta je druženje u nekom klubu uz obaveznu tortu.
Hor nema više članova jer, objašnjava Đijanta, isti broj roditelja decu vrti u krug. Drugi nemaju afiniteta za takvu muziku ili im je izdatak od 700 dinara mesečno prevelik. A deca kad postanu članovi hora, dobivaju besplatno kostime „bubamare“, sva putovanja pokrivaju donacijom ljudi dobre volje, a slede i novogodišnji paketići.
Da nastupi budu atraktivniji, Đijanta i Imre su osnovali i sedmočlani bend. Za klavirom su Fiona Lovaš (10 godina) i Kristina Kovač (14), bas gitaru svira Ana Horvat (13), gitaru Ognjen Spajić (11), bubnjeve Dimitrije Radosavljević (13), a Sara Repac (14) i Viktor Kovač (9) pevaju. U šali kažu da zajedno imaju godina koliko i Mik Džeger.
-Bend ima dva života. Jedan je vezan za hor, koji svuda prate, a u drugom izvode svoj pop-rok repertoar. Na prvoj probi smo im dali note, a oni sve odsvirali bez greške. Pravi mali profesionalci! Ali, treba znati da su to deca koja godinama pohađaju ovdašnju Muzičku školu „Petar Konjivić“ i muzički su vrlo „potkovani“. Uz to, takmiče se na raznim dečijim muzičkim festivalima, pa su navikli na moj sistem rada, zaključuje „big mama“ Đijanta Lovaš.
Nastupali su u Bečeju, od Pozorišnog kluba, preko Majskih igara, Susreta oldtajmerista, do festivala „Tandrbal, zatim na „Danima Bočara“, „Suvača festu“ u Kikindi, Velikoj Gospojini u Novom Bečeju… Poziv je otvoren svoj talentovanoj deci, za hor već od treće godine života, a za bend od osme. Jer, smena generacija je svake godine, a treba trajati.
