Stanovnici Bečeja su prilično pasivni kada je reč o njihovom ličnom angažovanju u rešavanju nekog bezbednosnog problema u zajednici, govore rezultati istraživanja u okviru projekta „Bezbednost Bečeja u „očima“ građanki i građana“.
Prema rezultatima ispitivanja, koja su danas (17. juna) prikazali predstavnici Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Centar za podršku ženama, kada je reč o rešavanju bezbednosnih problema u zajednici, većina građana se ne bi lično angažovala u rešavanju nekog bezbednosnog problema nego, kao ključnog aktera za rešavanje svih bezbednosnih problema, građani vide policiju.
Čak 36 odsto ispitanika ne zna da li bi se uključio u rešavanje nekog bezbednosnog problema, a skoro isti procenat ispitanika (35 odsto) je odgovorio da ne bi. Tek oko jedne četvrtine građana (25 odsto) bi se lično angažovalo da neki bezbednosni problem reši.
– Radi ispitivanja stavova i percepcije građana i građanki Bečeja o ličnoj bezbednosti i stanju bezbednost u mestu u kome žive, kao i ocene rada instucija, istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku su izradili poseban upitnik. Na osnovu tog upitnika, volonteri Bečejskog udruženja mladih (BUM) su tokom aprila 2013. godine sproveli anketu na teritoriji Bečeja kojom je bilo obuhvaćeno 202 građana. Uzorak anketiranih građana bio je proporcionalan polnoj, starosnoj i etničkoj strukturi stanovništva, naveli su za portal Moj Bečej nosioci ovog projekta.
Rečeno je i da približno polovina građana Bečeja smatra da je potpuno ili uglavnom bezbedna, ali i da se skoro jedna petina ispitanika oseća veoma ili uglavnom nebezbedno.
Oko tri četvrtine građana (66 odsto) je ocenilo da se najbezbednije oseća u svojim kućama, a potom u mestu u kome žive (51 odsto). U ključne razloge zbog kojih se osećaju bezbedno stanovnici Bečeja ubrajaju to što „žive u dobrom okruženju“ (37 odsto), zatim „žive normalno i poštuju red i zakon“ (32 odsto) i to što su sposobni da zaštite sebe (20 odsto). Tek 11 odsto Bečejaca smatra da su državni organi svojim dobrim radom doprineli njihovom osećanju lične bezbednosti. Razlozi zbog kojih se građani lično osećaju nebezbedno su pre svega: porast uličnog kriminala i nasilja, loša ekonomska situacija i siromaštvo, loš rad državnih organa i problemi sa narkomanijom. U mnogo manjoj meri građani se osećaju nebezbedno zbog ponašanja navijača, korupcije, porasta nasilja u porodici. Ekološki problemi i zagađenje životne sredine su poslednji u nizu razloga zbog kojih segrađani ne osećaju bezbedno.
Na pitanje u koga se pouzdaju da zaštiti njih i njihovu porodicu, skoro polovina građana (49 odsto) je istakla da se pre svega oslanja na sebe, pa tek onda se uzda u prijatelje (12,9 odsto), policiju (11,4 odsto) i komšiluk (11,4 odsto). Svaki deseti građanin je izjavio da ne veruje nikome (10,9 odsto).
Na pitanje da li je bezbednost neke grupe građana u Bečeju ugrožena, veliki procenat ispitanika (oko 40 odsto) smatra da ne postoji posebna grupa građana čija je bezbednost ugrožena. Ipak, neki ispitanici su prepoznali mlade (11,4 odsto), stare (8,4 odsto), Rome(7,4 odsto) i Mađare (5,5 odsto) kao ranjive grupe ili grupe čija je bezbednost ugrožena.
Prema građanima Bečeja, kako govore podaci istraživanja, u područja ili delove mesta u kojima je bezbednost najviše ugrožena spadaju „Novo selo“, „Medenjača“, „Mala Bosna“, „Mali rit“, parkovi i delovi naselja koji se nalaze na periferiji i koji su loše osvetljeni ili neosvetljeni. Uži centar, zbog frekvencije ljudi i broja ugostiteljskih objekata je, takođe, prepoznat kao mesto na kojem bezbednost građana može biti ugrožena, posebno omladine. Kao posebno rizična mesta su navedeni kafići, kafane i diskoteke. U skladu sa prethodno navedenim, ne iznenađuje to što građani navode da je period dana kada je bezbednost građana najviše ugrožena veče, odnosno noć, a posebno tokom vikenda kada omladina izlazi u ugostiteljske objekte.
– Nakon sprovođenja ankete i obrade podataka ostvaren je početni uvid u stanje bezbednosti. Nadamo se da će donosioci odluka u Opštinskoj upravi prilikom formulisanja lokalnih bezbednosnih politika i mera razmotriti ključne nalaze istraživanja, zaključeno je na današnjem skupu povodom predstavljanja istraživanja.
