Svim studentima je poznato koliko ispitni rokovi mogu da budu stresni i naporni. Velika količina gradiva koju treba zapamtiti, stručna literatura i nepoznata terminologija, definicije ili informacije koje ne razumemo najbolje ili koje smo prinuđeni da naučimo napamet, veliki broj podela, klasifikacija, naziva…
Stranice i stranice literature koju treba savladati. To je vrlo često razlog za gubitak motivacije, nervozu, paniku, nedostatak sna, poremećaj bioritma, zapostavljanje društvenog života… Nekad se čini da ispitni rok nikad neće proći. I kad prođe, doći će novi, jer nismo položili baš sve prijavljene ispite u prvom roku.
Nije baš sve tako crno. I ne mora biti ni nalik tome. Uspešno učenje nije privilegija genijalnih ljudi. Ali ni magija koja se dešava uz pomoć čarobnog štapića. Oni koji uče uspešnije samo primenjuju određene metode, tehnike i savete. Postoji niz taktika i metoda učenja koje vam garantuju manji ili veći uspeh u pamćenju, koje vam olakšavaju učenje i pomažu da skladištite informacije na pravi način. Stoga, ukoliko želite da olakšate sebi studentske dane i da spremno dočekate sledeći ispitni rok, pokušajte da primenite neke od ovih praktičnih saveta psihologa i naučnih metoda koje olakšavaju učenje.
Psihološka istraživanja kažu da za početak, promenite stav. Ispitni rok nije nikakva kazna niti razlog zapostavljanja društvenog života. Svaki položeni ispit posmatrajte kao korak bliže cilju koji ste sebi zacrtali. I verujte da ćete uspeti. Da biste napredovali u učenju morate odbijati pomisao da ste „ograničeni” na bilo koji način, kažu psiholozi. Ako drugi ljudi uspevaju da nauče više i dobiju bolje ocene,a da se pored toga druže i ispunjavaju i druge obaveze, to je zato što su razvili svoje talente i sposobnosti više nego vi. Ono što oni rade, isto tako možete i vi. Samo bi trebalo da naučite kako. I da budete uporni.
Takođe, psiholozi savetuju:
Ne učite u krevetu, jer će vam koncentracija opasti i spavaće vam se, mozak je naviknut da je to okruženje za spavanje, a ne za učenje.
Učite kraći vremenski period, ali često. Odnosno, podelite oblast koju treba da naučite na segmente, i posle svakog napravite pauzu. Nagradite sebe nečim nakon svake naučene oblasti.
Sklonite iz vidokruga sve što vam skreće pažnju ili ukoliko je prostor u kome učite isuviše živopisan, premestite se na neku neutralniju teritoriju. Takođe, prostor u kome učite treba da bude dobro osvetljen.
Ukoliko ste nervozni, napeti, u panici, besni ili neraspoloženi, napravite pauzu, jer će učenje pod takvim okolnostima biti samo gubljenje vremena. Radije se odmorite ili uradite nešto što vas opušta i oslobađa negativne energije, pa se tek onda vratite učenju. Učenje „na silu“ je vrlo retko efikasno.
Kada pravite pauze, izađite na vazduh. Nedostatak kiseonika dovodi do pospanosti i opadanja koncentracije.
Pokušajte da učite kontinuirano i da svakoga dana u približno vreme započinjete učenje. Tako se stvara navika učenja i mozak će tako registrovati učenje kao uobičajenu aktivnost, koja će vam vremenom sve lakše padati i bolje ići.
Pravite sopstvene beleške i koristite ih pri ponavljanju gradiva.
Istraživanja pokazuju da se više različitih metoda i tehnika pokazalo vrlo uspešnim kada je učenje u pitanju. Ovo su neke od njih:
-Fejnmanova tehnika:
Radi se o tehnici pamćenja koja je ime dobila po američkom fizičaru Ričardu Fejnmanu. Poznatija kao „aktivan metod učenja“, ova tehnika pomaže u razumevanju nedovoljno jasnih teorija, usvajanju pojmova i bržem pamćenju velike količine informacija. Ključ je u tome da čitate određene definicije ili delove teksta dok ih sebi potpuno ne razjasnite. Kada mislite da ste shvatili njihovo značenje, pokušajte da ih objasnite samom sebi na najjednostavniji mogući način. Ili ako vam je tako lakše, zamislite da objašnjavate detetu. Ako uspete da objasnite detetu ono što ste učili, rečnikom koji ono razume,umećete da objasnite bilo kome. Kasnije je lako u vaše izlaganje ubaciti komlikovanije pojmove i izraziti se tako da vaše izlaganje zvuči profesionalnije. Bitno je da vi zaista i suštinski znate o čemu govorite.
-Pomodoro tehnika:
Predstavlja tehniku koju je razvio Frančesko Kirilo. Polazi od teorije da najbolje pamtimo „početke i krajeve“ (filma, časa, emisije, predavanja, knjige…), i da se ova teorija može primeniti i na učenje , kako bismo ga učinili efikasnijim. Naime, tokom učenja treba obezbediti što više početaka i krajeva, što se postiže pravljenjem čestih pauza, odnosno prekida u učenju. Frančesko je kao merač vremena za periode učenja i pauza koristio kuhinjski tajmer u obliku paradajza, i otud naziv “pomodoro” (ital. paradajz). On kaže da učenje treba podeliti na intervale u trajanju od 20 minuta između kojih će se praviti petominutne pauze. Vi možete kreirati i sopstvene intervale, ako vam ova razmera ne odgovara. Ali se uvek morate pridržavati istih. I tako dok ne naučimo oblast koju smo predvideli za učenje. Ova metoda će vam omogućiti da za kraće vreme uspešno I kvalitetno završite više stvari, a pored toga ima I jak psihološku efekat, jer se lakše odlučujemo za učenje kada znamo da ćemo učiti 20 minuta, pa praviti pauzu, nego ako znamo da nas očekuje višečasovno učenje.
-Mnemonika:
Predstavlja tehniku unapređenja pamćenja kroz niz jednostavnih trikova koji nam pomažu da se nečeg prisetimo. Kada je u pitanju neka podela, prosto izdvojite početna slova i memorišete ih na vama logičan način, ili u formi pamtljivih stihova. Jedan od primera mnemonike je i pamćenje koji mesec ima 30, odnosno 31 dan, pomoću zglobova na prstima ruku (mesec koji je na zglobu ima 31 dan, a oni između imaju 30 dana, s izuzetkom februara). Većina ljudi razvija vlastite mentalne trikove ove vrste. Pokušajte i vi da razvijete sopstveni.
Postoje još neki trikovi koji olakšavaju učenje, naročito ako imate takozvano fotografsko pamćenje. Upotrebljavajte markere različitih boja za podvlačenje ključnih reči i bitnih delova. Pravite jednostavne crteže pored definicija, koji će vas asocirati na iste. Zamišljajte ono što čitate. Pozabavite se vizualizacijom gradiva, odnosno povezivanjem pojedinih informacija ili opisanih događaja sa slikama koje vas asociraju na iste. Stvarajte sopstvene asocijacije za određene pojmove i radnje.
Pokušajte vaše učenje da učinite zanimljivim, budite kreativni i uporni, i rezultati neće izostati.
Priredila: Sanja Trbić, polaznica obuke za omladinske novinare
