Mnogi su bili iznenađeni kada je Milan Markov pre tačno četvrt veka napustio sigurnost državnog posla – od toga 19 godina po udobnim kancelarijama – i „odao“ se paorluku. Ali, nije se prevario. Vremenom je samo fah promenio.
-Pošto sam završio Tehničku školu, radio sam tri i po godine u Hidrosistemu DTD, a onda ga napustio i diplomirao na Višoj tehničkoj školi, divani Milan Markov.
– Zatim se zaposlim u bačkogradištanskoj fabrici za preradu povrća BAG, nakon tri i po godine prešao sam u opštinsku upravu i punih 12 godina radio kao inspektor parnih kotlova. Međutim, uzmem 1992. godine otpremninu i počnem da se bavim poljoprivredom. Ne baš od „nule“, jer je, srećom, baš te godine vraćana, posle rata oduzeta zemlja, i meni dopadne osam i po jutara. Ubrzo je i supruga dobila nasledstvo i to nam bi početni kapital. Bio sam u punoj snazi, uzeo još zemlje u zakup te obrađivao pedesetak jutara.
Vremenom je kupovao potrebnu mehanizaciju i zakupljivao sve više zemlje, a kad mu se 2002. godine u poslu priključio tada ćerkin momak, sada zet, obrađivali su i do 250 jutara.
-U početku sam sejao kukuruz, pšenicu i povrće, uglavnom, peršun, paštrnak, šargarepu, kasnije krompir i luk za potrebe BAG. Sve je dobro funkcionisalo, jer sam imao siguran plasman. Manem se baštovanluka i prešaltam na šećernu repu, sve dok šećerane nisu prodate stranacima, a ja nisam prihvatio njihov sistem rada, već se okrenuo soji i ostalim ratarskim kulturama, seća se naš sagovornik.
Pošto je rođeni Gradištanac i strastveni pecaroš, gotovo je podrazumljiva želja da se „udomi“ kraj Stare Tise.
-Kupio sam manji plac, koji upire na vodu i sa sestrom izgradio vikendicu. Pazario sam, kad se prodavao plac do nas od jutra, pa formirao voćnjak sa 120 stabala kajsija, oraha, šljiva i drugog voća, a jedan red je bio pod vinovom lozom. Penzionisan sam 2013. godine i zetu ostavio da se bavi ratarstvom, a ja se prihvatio voćarstva i dobijem po 150 litara kvalitetnog vina i rakije, dodaje Milan Markov dok degustiramo šta je iscedio i ispekao.
Srećan je, jer najzad ima dovoljno vremena za pecanje, a posebno što udicu može da zabaci iz sopstevnog dvorišta.
-U sezoni lovim samo šarana, a kad je lovostaj na ovu ribu, nisam probirač, „vadim“ i drugu ribu. Najveći šaran kojeg sam uhvatio težio je osam kilograma, a posle i jedan komad od 6 kila. Nije ribolovačka priča, komšije su me slikale s trofejom, ponosno ističe Milan Markov.
Nikad se nije pokajao što je napustio naizgled lagodan kancelarijski posao i posvetio se poljoprivredi, od koje, pogotovo vojvođanski čovek, ima i asne. Ne mora da brine što je penzija toliko kolika je, već može da se posveti i društvenim aktivnostima po gradu.
