Mediji, kultura i društvo najviše utiču na razvijanje poremećaja ishrane kod mladih, zaključila je sagovornica u razgovoru podkast emisije „Bumovanje“ diplomirana psihološkinja Dragana Arsenić. To su potvrdili i rezultati kratke Instagram ankete koju je redakcija podkasta pripremila ovom prilikom, jer je čak 86 odsto anketiranih mladih, makar jednom, dobilo komentar na svoj fizički izgled.
Poremećaj ishrane zavisi od raznih faktora, bioloških i genetskih poremećaja hormona, ali i zbog psiholoških i mnogih drugih faktora.
– Bitno je to da se poremećaj ishrane ne vezuje samo za neke fizičke uzroke, nego dosta toga doprinose psihološki faktori, nisko pouzdanje, samopoštovanje, slika o sebi, anksioznost i depresivnost. To je jedan ceo skup fakotra koji utiču da se oni razviju, objašnjava Arsenić.
Anoreksija i bulimija se najčešće vezuju za poremećaj ishrane, kaže psihološkinja, međutim prema njenim rečima, anoreksija se najčešće javlja kod mladih ljudi. Uglavnom dolazi do pojave anoreksije kod mladih koji su bili zapostavljeni u detinjstvu, kao i mladih o kojima nije vođeno puno brige. S druge strane, bulimija se javlja kod mladih koji su živeli haotičnim žiovtom, u haotičnim porodicama, gde čas imaju pažnju, a čas ne.
– Bulimija je uglavnom način da se potraži pomoć, zaključuje ona.
U društvu vlada pogrešno mišljenje da je cilj mladih, kada je u pitanju poremećaj ishrane, želja da se smrša. Ono što se mladima, a naročito devojkama, nameće u gotovo svim sferama društva je da moraju lepo da izgledaju, što najviše utiče na njih kada je u pitanju idealan fizički izgled, do kog mladi, pod pritiskom društva, nesvesno pokušavaju da dođu poremećajem ishrane, kaže sagovornica.
– Smatra se da mediji i kultura najviše mogu da utiču, i društvo u kojem se osoba kreće, jer, pogotovo za devojke, svi mediji, časopisi, internet portali, imate one članke „Kako da smršate za deset dana”, „Kako da imate savršeno telo”, i slično. Takođe, ako se dešava da se neko ruga fizičkom izgledu, to može biti okidač da osoba krene sa dijetama, a kasnije da potpuno prestane da unosi hranu.
Društvene mreže danas diktiraju kako bi mladi trebalo da izgledaju. Podložnost kod mladih na ovu temu je veoma velika, posebno kod ženske populacije, koja češće sluša komentare vezane za fizički izgled.
Koji su znaci da dolazi do poremećaja ishrane?
Kako objašnjava sagovornica, kod bulimije je karakteristično to što postoji prejedanje, a potom i izbacivanje hrane, ali se osobe trude da to sakriju, pogotovo od roditelja, pa ju je teže uočiti, jer ne postoji neuhranjenost kao kod anoreksije. Anoreksija se, sa druge strane, ne podrazumeva da postoji samo kada je neko mršav, već da je neko ispod telesne težine koja je normalna za uzrast i visinu, što je uočljivo na prvi pogled, ali postoje slučajevi kada neuhranjenost može biti samo metabolički poremećaj. Kada se isključe, „medicinski“ uzroci, kaže Arsenić, onda se sagleda kako osoba sebe vidi, jer kod anoreksije osoba sebe ne vidi onako kako zapravo izgleda.
Ono što je važno, da bi se uočio poremećaj ishrane, je posedovanje predzanja o tome, kako bi se na adekvatan način primetilo, a zatim i pomoglo toj osobi, objašnjava psihološkinja.
Kako društvo da pomogne osobi koja ima poremećaj ishrane?
Ono što je najvažnije, jeste da ta osoba postane svesna da joj je potrebna pomoć, jer se često dešava da takve osobe odbijaju da im se pomogne. Tek onda se mogu preduzeti određene mere da bi se pomoglo na određen način osobi sa poremćajem ishrane.
– Vrlo je važno biti podrška na putu da se osoba izleči, jer to može biti mukotrpan put, njima je tada potrebno da imaju podršku, da opet ne dođe do istog, da se ta osoba razume, kao i da se taj problem zajednički reši, rekla je Arsenić.
Celu emisiju zainteresovani mogu pogledati na Jutjub kanalu našeg portala.
Autor: Uglješa Surdučki
