Cenu napretka civilizacije „plaćamo“ povećanjem zagađenja

Dan planete Zemlje, 22. april, Ujedinjene nacije proglasile su globalnim datumom kako bi ljudskoj civilizaciji uputile opomenu da mora da promeni odnos prema našoj planeti koju sistematski uništava ugrožavajući i svoj opstanak, navodi se u saopštenju ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana koje prenosimo u nastavku.

-Ovogodišnja tema su klimatske promene, kao jedan od najvećih izazova čovečanstva. To je i poziv na pokretanje globalne akcije, iznalaženja kreativnih i inovativnih rešenja koja ne zagađuju planetu, prelaska na cirkularnu ekonomiju, na putu ka potiskivanju upotrebe fosilnih goriva i postizanju ugljenične neutralnosti.

Cenu napretka naše civilizacije, koja je posebno u poslednjih dvesta godina oslonjena na tehnologije i energiju fosilnih goriva, „plaćamo“ povećavanjem zagađenja i koncentracije gasova sa efektom staklene bašte sa dugoročnim posledicama po klimu, biodiverzitet i životnu sredinu što direktno utiče na naše zdravlje.

Posledice klimatskih promena vide se u svim delovima sveta. Sve toplija klima topi polarne ledene sante, raste nivo okeana i mora, i sve su češće ekstremne vremenske pojave, intenzivniji toplotni talasi i suše, obilne padavine i poplave, oluje i uragani gde ih pre nije bilo.

Klimatske promene menjaju život na planeti, utiču na biodiverzitet, nestanak ili „selidbu“ na nova staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Zbog uticaja klimatskih promena i intenziviranja klimatskih ekstrema, posledice će trpeti većina sektora, od poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, transporta, industrije, turizma do zdravstva. Budući da prosečna temperatura na svetskom nivou i dalje raste, svet se suočava sa nestašicom vode, rizikom ratova koji će se zbog toga voditi, kao i sa povećanim brojem klimatskih izbeglica.

Danas u vreme svetske pandemije, pitanje brige za zdravlje čoveka je više nego ikada aktuelizovalo pitanje zdravlja planete. Svetska zdravstvena organizacija je i pre pojave kovida 19 upozoravala da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti. Vesti i satelitski snimci iz različitih delova sveta ovih dana svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh jer je, zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene. I to je svojevrsna opomena i zapitanost da li će kada sve ovo prođe, ljudska civilizacija moći da zadrži ove pozitivne promene.

Da li?

Jesmo li naučili da izvlačimo pouke?

Bliska budućnost će to pokazati…

Srbija je započela promene u životnoj sredini, odlučna je da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, i aktivno učestvuje u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova. Izradili smo veliki broj projekata, poslali u Brisel Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, završili i u proceduru uputili Nacrt zakona o klimatskim promenama. U svojstvu potpredsednika učestvujemo u radu, UNEA -5 i COP-26 a u Beogradu je održana Ministarska konferencija zemalja Južne i Jugoistočne Evrope koja je imala regionalni i međunarodni značaj u traženju rešenja za ekološke probleme. Potvrdu posvećenosti rešavanju problema zaštite životne sredine dokazuje i investicioni plan „Srbija 2025“ koji predviđa i investicije u oblasti otpadnih voda. Planiranim pokretanjem velike akcije pošumljavanja sa „Egzitom“, sadnjom stabala Srbija će povećati svoju pošumljenost i inicirati proširenje ove aktivnosti na region, kao najefikasniji i najednostavniji način ublažavanja klimatskih promena. Ovaj dan upućuje čovečanstvo da mora da promeni odnos prema planeti Zemlji. Vladin i nevladin sektor, privreda, akademska zajednica, mediji, svako od nas može da bude čuvar planete Zemlje.

Čuvajući našu planetu, sačuvaćemo zdravlje, ali ne samo čoveka.