Šane ponovio uspeh
Ranije posle Turijske kobasicijade, koja će se ove godine poslednjeg febraurskog vikenda održati po 38. put, a ove godine pre održana je četvrta Bečejska kobasicijada. Nisu istog formata, mada u poslednje dve godine itekako ima veze sa Turijom. Jer, oba puta je pobednička kobasica iz špajza Bečejca Stanislava Nešića Šaneta, čija je supruga iz „prestonice kobasicijade“ i u tamošnjoj privatnoj klanici „Beljanski“ je priprema u svojoj režiji.
-Jeste pravljena u Turiji, ali po mom receptu. Ne ističem to bez razloga, jer već tridesetak godina pravim kobasice i imam iskustva u tom poslu. Nema tu mnogo filozofije. Meso mlade svinje je za roštilj, a za kobasice je potrebno zdravo i zrelo meso, poput krmače. Što se recepta tiče, najmanje 20 procenta mora biti masnoće, a od začina je najvažnija paprika, koju stavljam, kao i bibera, po 0,4 odsto ljute i slatke uz manju količinu po ukusu belog luka. Međutim, mora se biti oprezan, kao i kod soli, da se u nečemu ne pretera. E, u tome se ogleda majstorstvo. Male finese prave veliku razliku. Bitno je i dimljenje, odnosno koje se drvo koristi. Iskreno, lanjska kobasica je, po mom ukusu, bila bolja, a pre kratkog vremena sam pripremio novu turu, koja se dimi na drvima trešnje i kajsije, i ubeđen sam da će biti još bolja, ali nije sazrela i čeka porodičnu degustaciju, veli nam dvostruki pobednik Šane.
Sudijski trio Rade Vasin, Dragan Mikanović i Milovan Stjepanović nije imao lak posao. Posle degustacije i ocenjivanja po određenim kriterijumima da se posebna pažnja obrati na boju, kako se ljušti, presek, tvrdoću, ukus i opšti utisak, doneli su odluku.
-Najviše poena, ukupno 78,25, sakupila je kobasica koju je doneo Stanislav Nešić Šane, drugo mesto pripalo je Slaviši Dabižljeviću (77,00), treće Luki Božiću (75,25) i oni su nagrađeni peharima, a utešno četvrto mesto osvojio je Predrag Đorđević (71,50). Međutim, i ostale kobasice, a bilo je 15 pari, su zavidnog ukusa i nije nam bilo lako, u ime sudija rekao nam je Rade Vasin.
Podsetimo se kako je sve krenulo. Grupa bečejskih ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu, pa i kod nas, nije gadljiva na dobar zalogaj, pa su na druženjima u zimskom periodu, kada fudbalska lopta miruje, „igru“ prebacili na teren svinjokoljskih đakonija. A kako je kobaja „kraljica“, gotovo, svake trpeze, povela se reč o tome čija je najbolja. Na svakom druženju je drugi član pomenute grupe donosio svoj specijalitet i svi su ga hvalili. Odluče 2018. godine da istog dana svi donesu svoj proizvod i neka neutralni žiri presudi čija je kobaja najbolja.
-Mi smo nenadmašni degustatori, ali priznajemo da nismo svi majstori. Zato, na našoj kobasicijadi vlasnik donosi kobasicu domaće izrade, ali ne mora da je on pripremio. Ustvari, ima i njegovog udela u svemu, jer majstoru nabavlja meso, određuje ukus i „košta“ pre nego počne punjenje u creva. Na „prvencu“ se našlo deset pari tvrdo osušenih i nadimljenih domaćih kobasica članova naše grupe obožavalaca fudvala. Već naredne godine smo promenili koncepciju takmičenja i „otvorili vrata“ ljubiteljima fudbala i dobrog zalogaja iz okoline, pa su se u konkurenciji našli i primerci iz Nadalja, Čuruga i, naravno, „prestonice kobasicijada“ Turije. U igri je bilo ukupno 23 para slasnih kobasica. Onda je naišla epidemija Kovid 19 i svi smo, u vreme kada održavamo našu Kobasicijadu, bili u izolaciji. Lane smo, nastavili gde smo stali, ali po staroj koncepciji. Ove godine, umesto krajem marta, zbog nešto toplije zime, održali smo je polovinom februara, ali ćemo već naredne godine sve vratiti na drugu polovinu marta, veli u ime organizatora Slaviša Dabižljević.
Čitava priča ne bi bila potpuna ako ne bismo podsetili da je prvi pobednik bio Milorad Ćulum, drugi Predrag Đorđević, a treći Stanislav Nešić Šane, koji je ponovio uspeh i ove godine. Prve dve Kobasicijade održane su u kafiću „Davidof“, gde su se, dok su sudije radile svoj deo posla, na trpezi našle razne svinjokoljske đakonije, sirevi i salate, pa kasnija degustacija takmičarskih „kobaja“ nije bila na „gladan stomak“. Posle pauze zbog pandemije korona virusa, sve se preselilo kod jednog od aktivnih članova pomenutih ljubitelja fudbala i kobasica Milana Mike Sekulića.
-Ovde kod mene postoje svi uslovi da se u zimskom periodu družimo, a ne smrzavamo. Uz to, imamo uslove da pripremimo nešto kuvano. Dok sudije rade svoj deo posla, mi degustiramo, a posle toga jedemo kuvano. Lane je Nedeljko Vasić pripremio nezaboravan pasulj, a ja sam ove godine ukrčkao teleći perkelt. Sa Zlatara je stiglo meso teleta ne težeg od 120 kilograma, a pride smo pekli i svežu deveriku i šarana u masti, ne ulju, da bi ručak bio kompletniji. Primetio bih da je ovo izuzetno korektno takmičenje. Naravno da svakom prija da je pobednik, ali nikako na štetu prijatelja sa kojim se svakodnevno viđa. Ustvari, naša Kobasicijada je degustacija onoga što se jede u našim porodicama, donosimo najbolje kako se ne bismo obrukali, a to znači da tog dana svi jedemo vrhunske specijalitete, zaključuje Mika Sekulić.
Zlobnika uvek ima, u Bečeju pogotovo, te primećuju da bečejskoj Kobasicijadi nedostaje originalnost i da nije za „široke narodne mase“. Organizatori i nisu to hteli. Komercijalnost ih ne interesuje, već da za svoju dušu u svom najbližem okruženju pokažu da se i danas „dobo jede…“. Ovogodišnja je, ipak, imala mali izuzetak. Pošto se isto veče igrao derbi prvoligaškog futsala protiv šampionskog FON-a, predsednik KMF Bečej 2003 Miloš Radanović je mislio na svoje igrače i ostatak kobasica se uveče servirao bečejskim futsalerima. I onda neka neko kaže da nema veze između kobasica i fudbala.
