Morali smo ustati pre svih jer smo izrazili želju da iznenadimo gazda Viktora sa kompletnim spremanjem sve tri radionice. Uz objašnjenje da se radi o činu zahvalnosti prema popravljenom Rinu, čuvar nas pušta u objekte. Čistimo, peremo i sve vraćamo na svoje mesto.
Ovaj hangar je inače napravljen 2012. godine i dalje se dobro drži samo je malo zapušten što se čistoće tiče. Tu smo mi bili da uskočimo. Dobrih dva sata smo bez prestanka radili. Tad sam shvatio koja je razlika kad radiš nešto jer moraš i kad radiš nešto iz ljubavi i za nekog drugog razloga. Viktorov izraz lica je bio vredan pa čak i kvara na našem Rinu. Ipak nam je taj kvar pružio priliku da upoznamo ovog čoveka. Ne znam da li sam ovo do sada naglas rekao, ali Rino kao da zna gde treba da napravi „pauzu“. Na svakoj pauzi ili njegovom kvaru mi smo baš tad imali najzanimljivije priče s putovanja.
Grlio nas je Viktor kao da smo mi njemu pomogli u ostvarivanju njegovog sna, a ne suprotno. Odmah je doneo dve litre piva što smo mi teškog srca odbili. Zaključili smo da se ovde sve radi preko piva. Svaki posao se započinje pivom, a vodkom se završava… ili posao ili svest, nešto se sigurno završi. Nisam smeo da pijem jer je u Rusiji nekažnjivo samo 0 promila u krvi i sve iznad je problem, a Đole je hteo da se solidariše sa mnom.
Bez rasprave, Viktor je nazdravljao sa samim sobom i pio i za nas. Rino, pardon, YugoLada je 99 odsto bio spreman, samo smo čekali majstora da spoji gas. Dok smo čekali., Viktor je rekao da je i Rino zaslužio da se malo počisti. Preneli smo ga u autopraonicu i posle 46 dana uživali gledajući dok ga devojke peru za nas. Rinu se sigurno dopalo jer je nakon pranja izgledao mlađi bar za deset godina. Dočekali smo i majstora za gas, tačan je bio kao švajcarski sat. Za tren oka je sve bilo na svom mestu. Još samo da se spakujemo, odnosno natovarimo Rina. Jadan on, sve preko njegovih leđa ide… Svi smo bili na okupu, a to je bila prava prilika da se, posle punih sedam dana, otvori šampanjac za uspešno odrađen posao. Još jedan naš znak zahvalnosti. Uz visoko postavljene čaše i uz zdravicu smo obećali da ćemo se jednog dana vratiti ovde, ali tada bez kvara. Viktor je dobacio da dođemo sledeći put kad odlučimo da napravimo kabriolet od Rina. Dao mi je odličnu ideju… Neće ni znati šta ga je strefilo kad mu za koju godinu dođem i kažem: „ Hvataj se fleksa. Skidamo krov!“
Pozdravljali smo se i grlili sa svima za vreme pakovanja. Posle nedelju dana provedenih sa ovim ljudima ne mogu reći da mi je rastanak lako pao. Jedva smo čekali da nastavimo put, ali s druge strane nešto nas je vuklo da ostanemo. Prioriteti su prioriteti! Uz turiranje i dizanje prašine prednjim točkovima odlazimo ka Kazahstanu. Put je bio…ajde da kažem…ruski. Vozili smo polako i pošto je bilo malo do granice, koristili smo maksimalno vreme na internetu kako bismo se javili da smo krenuli. Dolazak na granicu i sam prelazak je prošao veoma brzo. Carinici Rusije i Kazahstana su bili oduševljeni našim autićem sa oznakom kombinacije marke vozila iz bivše Juge i Rusije, pa su nas samo puštali napred. Nismo mogli da verujemo, konačno Kazahstan! Inače, ova država spada u srednje razvijene zemlje i ono što su nam najviše govorili za tu državu jeste da se spremimo za mnogo konjskog mesa. Što se nas tiče, spremili smo mi i torbe i gepek ako slučajno neko bude insistirao da uzmemo „još malo“.
Prema našim informacijama, put do najbližeg većeg grada Pavlodara je malo lošiji, ali posle se uključujemo na autoput i 480 kilometara do Astane nećemo ni osetiti. U Pavlodar smo stigli i umirući od gladi odmah smo stali na šašljik (roštilj meso poput našeg ražnjića). Dok smo čekali da se spremi klopa, trknuli smo da kupimo kazahstansku karticu s internetom. Radnica nije znala engleski, ali ga je njen gazda pričao savršeno. Nakon upoznavanja dobili smo karticu sa 10 gigabajta na poklon. Zahvalni, a nakon toga i siti, seli smo u Rina. Padala je noć polako, stigli smo do periferije Pavlodara i tu smo odlučili da na benzinskoj pumpi odmorimo dušu. Javljamo se svima da je sve u redu i da ćemo po planu sutra biti u Astani. Umorni od celodnevne vožnje u momentu smo zaspali…
