Drugo po redu, i najmanje, mesto na ovogodišnjoj turneji Darka Rundeka sa njegovim Kargo Trijom, Bečej, je sinoć (16. novembar) imalo privilegiju da prvo čuje neke od novih pesama ove fantastične skupine.
Stihovima pesme „Zvuk oluje”, a prilagođene lokalitetu, „Bečej sniva miran san, daleko je Amsterdam“, legendarni Darko Rundek i njegova svita, koju čine Izabel i Dušan Vranić, digli su na noge punu salu gradskog pozorišta. Na jednom od devet nastupa po Srbiji, puštene su, kako objašnjava Rundek, nove pesme u život, koje treba da počnu zreti na prirodni način, a stare su vraćene u život. Među njima je i fantastična „Štrajk željezničara” sa albuma Apokalipso. Kada se nazirao kraj, Kargo Trio je razdrmao „ušuškane” Bečejce, i to naslovnom pesmom sa malopre pomenutog albuma, i tada je više od 300 ljudi igralo i pevalo. Dvočasovni performans završen je pesmom Šal od svile, koja nikog nije ostavila ravnodušnim.
Važno je, kako kaže Rundek, da repertoar ne bude isti, već da bude i starih numera i noviteta, a, eto njih opet, „kad nas se publika uželi”. O utiscima sa prvog koncerta u varoši kraj Tise, kako njegovog, tako i Kargo Trija, umetnik, glumac, pisac, dramaturg, kantautor, muzičar Darko Rundek govorio je za portal MojBečej.
MojBečej: Bečej je najmanja sredina na ovoj vašoj turneji. Sala je mala, akustična. Da li ste i vi, kao vaš kolega Masimo Savić, koji je ovde nastupao u decembru prošle godine, imali tremu?
Darko Rundek: Ja imam uvek tremu. Nema neke razlike da li sviramo u malom gradu ili ne. Video sam salu, a posle sam video da sve štima, osetio sam da bi se mogao dogoditi baš lep koncert. Ovo je sjajan prostor, sjajna publika, bilo je pravo uživanje svirati ovde.
Moj Bečej: Koje ste nove pesme svirali večeras?
Darko Rundek: Svirali smo nekoliko novih stvari. Jedna, koju smo prvi put svirali pred publikom, zove se „Oblaci”.
Moj Bečej: Zašto je u Novom Sadu niste svirali?
Darko Rundek: Zato što to nije bilo tehničkih uslova da se izvede, osetili smo da se ne možemo dovoljno opustiti. A, ovde nam se činilo da to možemo, da ovde mogu da se sviraju neke „finije stvari”.
Moj Bečej: Malopre ste razgovarali sa nekim ko vam je drag iz mladosti.
Darko Rundek: Jadranka, to je moja koleginica iz srednje škole. To je sve negde u oblacima moje memorije, u pitanju je jedna divna žena, ali, da, nisam se nadao da će mi se tako nešto veliko desiti u ovako malom gradu.
