Nela Hardi iz Bačkog Gradišta već četiri godine radi u Novosadskom svratištu,i pomaže deci koja žive i rade na ulicama Novog Sada. U okviru Svratišta deci se obezbeđuje: kupanje, devaširanje, ishrana, polovna odeća i obuća, savetovanje sa psihologom, specijalnim edukatorom i pravnikom, opismenjavanje, osnaživanje i motivisanje za upis u školu.
O tome kako je raditi sa ugroženom decom i kako je to svakodnevno se boriti sa empatijom razgovarali smo sa mladom aktivistkinjom.
Koliko dugo radiš u svratištu?
U Svratištu za decu koja žive, ili i žive ii rade na ulici radim već četiri godine. Počela sam da radim nekoliko meseci nakon otvaranja Svratišta, kada je prepoznata potreba za produženim radnim vremenom i dodatnim osobljem.
Kako izgleda jedan tvoj radni dan?
Teško je opisati jedan radni dan u Svratištu. Posao je veoma dinamičan i teško je predvideti šta će se određenog dana raditi. Jedan deo mog posla je vezan za administraciju i finansije, a jedan deo za direktan rad sa decom. Pružamo deci i podršku u školovanju. Moj zadatak je da pratim uspeh dece u školi i da im pružam podršku i pomoć oko učenja. Pored toga, moje kolege i ja smo u kontaktu sa njihovim roditeljima i školama. Smatramo da je rad sa roditeljima veoma važan, kako bismo uspeli da ih motivišemo da decu redovno šalju u školu.
Koliko imate korisnika i kog su uzrasta?
U toku 2013. godine 403 deteta su koristila usluge Svratišta, odnosno u u toku 2013. godine smo imali ukupno 9068 poseta dece. Na godišnjem nivou, u proseku 25 dece svakog dana poseti Svratište (u zimskom periodu broj dece je biti duplo veći nego leti).
Šta je deci na raspolaganju kada dođu kod vas i na koji način radite sa njima?
Svratište radi svakog dana (uključujući vikend i praznike) od 8 do 21 čas. Deci koja dolaze u Svratište je obezbeđen strukturisan boravak, tri obroka svakog dana, uslovi za održavaje lične higijene, podela čiste polovne odeće i obuće, pružaju im se medicinske intervencije poput saniranja i nege manjih rana i povreda, ali se radi i edukacija i savetovanje dece vezano za zravstvene teme. Osoblje Svratišta svakodnevno radi posredovanje između dece i školskog, socijalnog i zdravstvenog sistema. Pored toga, deci je pružena mogućnost da se dodatno edukuju i stiču osnovne životne veštine. Ova deca spadaju u posebno osetljivu grupu stanovništva te je neophodno da sa njima rade stručnjaci. U okviru Svratišta za decu rade tri psihologa i specijalni edukator koji obavljaju psihološke i druge specifične intervencije. Dolazak i boravak u nije obavezan i sve aktivnosti u Svratištu se zasnivaju na različitim principima: dobrovoljnosti, participativnosti, poverljivosti, privatnosti, istinitosti, specifičnosti i neosuđivanja. Kao veoma važni principi su se istakli princip dobrovoljnosti i participativnosti, jer intervencije koje se zasnivaju na njima daju najbolje rezultate.
Odakle interesovanje za ovakav aktivizam?
Još u toku studija sam počela da volontiram na projektu koji se bavio podrškom osoba koje žive sa HIV/AIDS. Počela sam da volontiram kako bih svoje slobodno vreme uložila u nešto što može da poboljša život osobama koje su u našoj zemlji i dalje veoma diskriminisane. Organizacija u kojoj sam volontirala je otpočela rad sa decom koja žive i/ili rade na ulici i nakon nekoliko meseci rada Svratišta dobila sam ponudu da tamo i radim. Smatrala sam da rad Svratišta ima smisla i zbog toga sam želela da budem deo tima koji će raditi na poboljšanju života dece koja žive i/ili rade na ulici.
Da li te savlada empatija, kako se sa tim boriš?
Mislim da podrška ljudi sa kojima radim igra veoma značajnu ulogu u tome. Saznanje da se uvek možeš nekome obratiti u timu i zatražiti podršku je neprocenjivo, jer je nekada veoma teško ostati profesionalan i empatičan. Bitno je da probleme dece saslušamo i sagledamo empatično, naša osećanja u tom trenutku treba ostavljati po strani, jer samo na taj način možemo raditi u najboljem interesu deteta.
Razgovarao Kristian Poljak, polaznik obuke „Pokreni mehanizam“
