Glavni rizici od korupcije u policiji su upravljenje ljudskim resursima, nabavke i dodatni rad policajaca nespojiv sa policijskim poslom, a za efikasnu borbu protiv korupcije neophodna je depolitizacija policije, transparentnost u upravljanju kadrovima i izgradnja integriteta i rukovodilaca i policijskih službenika, zaključeno je tokom konferencije „Rizici od korupcije u policiji i jačanje integriteta policije“.
Svega dva odsto građana smatra da policija otvoreno govori o korupciji u svojim redovima i zato ne čudi podatak da čak 70 odsto njih ne bi bilo spremno da prijavi slučajeve korupcije u policiji, istakla je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić. Kako je navela, istraživanja pokazuju da građani smatraju da postoji sprega policije i dilera droge, kao i da je često reketiranje, u kojem su akteri policajci.
„Čak 77 odsto policajaca, prema sprovedenom istraživanju, smatra da političari uvek ometaju rad policajaca. I građani i policajci veruju da policijski rukovodioci ne predupređuju i ne sankcionišu korupciju, i zato 75 odsto policijskih službenika nikada ne bi prijavilo korumpiranog kolegu, a ostali bi to učinili samo ukoliko ne bi snosili disciplinsku odgovornost“, rekla je direktorka BCBP.
Kao neophodne mere za suzbijanje korupcije u policiji, Sonja Stojanović Gajić je navela depolitizaciju upravljanja Ministarstvom unutrašnjih poslova, nemešanje politike u istrage, ustanovljavanje efikasnog sistem za prevenciju i borbu protiv korupcije u policiji, pre svega kroz jačanje Sektora unutrašnje kontrole, kao i jačanje i saradnju instrumenata eksterne kontrole.
Šefica Kancelarije Saveta Evrope Antje Rotemund je kao preduslov iskorenjivanja korupcije istakla da je neophodno da sektori u kojima se ona može pojaviti funkcionišu na snažnoj etičkoj osnovi. Kako je dodala, pad korupcije u policiji je preduslov napretka u mnogim društvenim sektorima, a za to je potreban niz sektorskih mera širom administracije. Kao najznačajnije, ona je istakla sprovođenje preventivnih mera.
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milosav Miličković je istakao da je zabrinjavajuća činjenica da se Srbija već niz godina ubraja u zemlje sa izraženim problemom korupcije. Kao slabe tačke integriteta policije on je istakao ljudske resurse i javne nabavke.
Konferenciji je prisustvovalo više od 100 predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Narodne Skupštine i Vlade, međunarodnih organizacija i diplomatskih predstavništva, organizacija civilnog društva i medija, među kojima i predstavnici BUM-a.
„Potrebna je veća transparentnost u upravljanju kadrovima. Nejasni opisi poslova stvaraju nejasnoće kada je reč o nadležnostima. Takođe, problem predstavlja i neusaglašenost internih propisa i procedura. Upravljačke odluke treba da se donose na osnovu procedura, a ne ličnih procena. Osim toga, za borbu protiv korupcije neophodni su i jačanje društvene svesti o štetnosti korupcije i spremnost države da je spreči“, istakao je Miličković.
Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport je istakao da je tema korupcije jedna od najznačajnijih tema za dalje reforme koje Srbija treba da sprovede u procesu pregovora sa EU. Kako navodi, napredak u ovim oblastima je važan u ranoj fazi pregovora s Evropskom unijom jer poglavlja 23 i 24 koja treba prvo da se otvore, bave se i ovom problematikom.
Da policija nije niz političkih odnosa, već instrument koji doprinosi dobrobiti društva i bezbednosti svih građana i građanki, istakla je predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Marija Obradović. Zbog toga, kako je navela, za efikasnu borbu protv korupcije potrebna je promena svesti kod svih građana, a ne samo onih na vrhu piramide.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić navela je da, posle siromaštva i nezaposlenosti, građani Srbije korupciju vide kao jedan od najvećih problema. Prema njenim rečima, za društvo je veliki problem sistemska korupcija koja se mora iskorenjivati uporedo sa sitnom korupcijom. Kao ključne mere za borbu protiv korupcije, ona je istakla efikasan i nezavisan nadzor nad donošenjem odluka, transparentnost i odgovornost pojedinaca za nepoštovanje odluka.
Izvor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
