Predstava Dramskog studija mladih Gradskog pozorišta Bečej „Gospodara muva“ biće ponovo izvedena u sredu 13. marta, ovog puta u humanitarne svrhe. Sav prihod od ulaznica, koje će se prodavati po najmanje 200 dinara, biće namenjen pomoći porodici Viktorije Kajčić koja je prošle sedmice, nažalost, preminula u bolnici.
Iz Gradskog pozorišta Bečej kažu da će predstavu ipak odigrati sa namerom da pomognu porodici preminule devojčice koja je od rođenja bila bolesna. Njena porodica živi u teškoj materijalnoj situaciji i neophodna joj je pomoć.
Predstavu je po tekstu Viljema Goldinga režio Igor Pavlović, koji godinama uspešno radi sa mladim glumcima iz najveće potiske opštine. Bečejska publika ima još jednu priliku da se uveri u kvalitetan rad Dramskog studija mladih, o čemu svedoče i na desetine priznanja iz zemlje i regiona, ali i velika zainteresovanost publike. Predstava počinje u 20 sati.
Nakon više nego uspešne predstave „Kralj Ibi”, Dramski studio mladih na scenu Gradskog pozorišta postavlja još jedan klasik svetske književnosti – roman „Gospodar muva” britanskog nobelovca Viljema Goldinga. Reč je o čuvenom distopijskom romanu koji govori o krahu jedne civilizacije, ali i o preispitivanju ideje ljudskosti u savremenom društvu.
Adaptaciju i režiju ovog uzbudljivog i slojevitog književnog dela potpisuje Igor Pavlović, umetnik čije su režije Gradskom pozorištu Bečej donele više od 60 nagrada u poslednjih pet godina. Pored režije, Igor Pavlović je zaslužan i za idejno rešenje scenografije, dizajn svetla i izbor muzike.
Igraju: Filip Sadžakov, Srđan Tomić, Gordana Adamov, Boris Dimitrijević, Nataša Stojačić, Vanja Bojović, Nikola Zečević, Teodora Zdravković, Stasja Štrbački, Sara Petković, Dimitrije Tucakov.
Reč reditelja:
Svakog dana pomislim kako bi trebalo sve ovo (ceo svet) jednim finim, masivnim buldožerom srušiti. Izravnati zemlju pa sve ispočetka. Za nekoliko miliona godina iznići će neki bolji i ispravniji svet…
Međutim, i pored toga što živimo u svetu u kojem su ljudska glupost, pohlepa, bahatost, arogancija i agresija dominantne, mora da u njemu postoji nešto što je dobro. Postoji! Postoji mnogo toga. Spisak je isto tako dugačak kao i spisak negativnih stvari koje smo tokom civilizacijskog razvoja stvorili. Zbog tog spiska, spiska dobrih stvari, ne treba srušiti sve. Treba gurati svoj kamen ka vrhu brega i, kad padne, nasmešiti se i vratiti se po njega, i onda opet. Nit koja nas povezuje sa civilizacijom je tanana i krhka i lako ju je prekinuti. Kada se to desi, postajemo ponovo životinje, zveri, divljaci…
Deca iz ove priče ostaju iznenada sama i imaju mogućnost da stvore novu civilizaciju ispočetka. Da li su sposobna? Da li su ljudi uopšte sposobni da budu složni i normalni ili je vlast takav narkotik kojem je nemoguće odupreti se?
