Posle već uigrane jutarnje rutine, doručka, spremanje stvari u autu i provere funkcionalnosti istog upućujemo se ka Ulan Ba….pardon, još uvek nije na redu Ulan Bator. Sledeća stanica – Ulan Ude!
Prilazi nam obezbeđenje parkinga da se pozdravimo pred put, a Đole bez pitanja vadi srpsku zastavu i kameru da zabeleži momenat. Čuvar, videvši da nema izbora, uz osmeh pristaje na poziranje. I krenuli smo! Izgleda da nas je dosta ljudi pratilo na njihovoj televiziji tokom reportaže, pa nam se sve više i više raduju kad nas ugledaju.
Oprostiću im sto su mi pogrešno napisali prezime, nije smak sveta. Raspoloženje je na nivou bilo kod obojice. Ja sam od ranog jutra ponovo pobednik u šahu, dok je Đole tokom vožnje pobeđivao u poznavanju opšte kulture i informisanosti. Dosta više poseduje ovu vrstu znanja i na sve to kad ne zna tačan odgovor ide na neki njegov princip eliminacije gde gotovo uvek pogodi rešenje. Pokušao je da mi objasni taj njegov princip. Dok je pričao sećam se da sam razmisljao šta moj Aki (pas, kućni ljubimac) trenutno radi kod kuće, je l’ opet zapiškio mamin tepih ili joj je samo čarapu odgrizao…
Dalje, put je bio prelep u nekim momentima, a u nekim smo samo cekali da drumski krateri eruptiraju. Legenda kaže da je Bajkalsko jezero nastalo od pokisle rupe na putu. U toku dana bilo je 15 stepeni. Sunce je pržilo, ali je i vetar duvao. Znate onaj osećaj kad se sve lepo poklopi, nije ni zima ni toplo – e tako je bilo. Jednom rečju, divno! Kruzeći po jednom delu puta ugledali smo divan pejzaž i poželeli da, jednostavno, uživamo.
Blizu mesta Murino i na istoimenoj reci parkirali smo Rina toliko blizu vode da je mogao i da je pijucka. Bistra, brza reka ležala je ispod malog mostića sa dve trake, po jedna u svakom smeru, a povezivao je dve strane planine na našem putu do Ulan Ude-a. Planine su bile osunčane, ne toliko visoke, prekrivene brezama i po malo četinarima, dok su se malo dalje u pozadini videli beli vrhovi kao na omotu od Milke čokolade.
Shvatili smo da je ovo savršeno mesto za pravljenje propagandnih materijala i slika za uspomenu. Došli smo na ideju da malo uredimo spoljašnji izgled naše putujuće kuće. Poslužili smo se lavorom vode iz reke, uzeli sunđere u ruke i krenuli u ribanje. Nakon desetak minuta Rino je ponovo imao mladalački sjaj, koliko toliko. Ipak mu je 28 ljeta. Nakon malo fotografisanja i gledanja u lepotu prirode nastavili smo naš put.
Ubrzo, ruska saobraćajna policija nam za repom pali rotaciju, sirenu i kroz megafon s krova automobila nešto na ruskom naređuje. Stajemo sa strane puta, a patrola i dva autobusa prolaze pored nas pri brzini od preko 100km/h. Shvativši da je samo pratnja bila u pitanju, hvatamo zalet i lepimo se za zadnji deo drugog autobusa. Nismo uspeli da saznamo ko je to prolazio, ali nam je bilo drago da smo kroz sva sela išli pod rotacijom i sirenom bez ikakvog stajanja i to sve to Ulan Ude-a.
Nismo mogli da verujemo kako smo brzo stigli. Puštajući da nas u dimu i prašini ostavi patrola i dva autobusa, u sebi im se zahvljajujemo za „šlepanje“ i nastavljamo put do hostela. Ulazimo u prelep hostel koji je u fazi renoviranja. Sami smo u sobi s šest kreveta i odmah se razbacujemo po čitavom kompleksu. Kamere, telefon, lap top, tablet, prenosivu bateriju i druge uređaje stavljamo na punjenje dok selektujemo stvari koje ćemo da operemo.
Dok se tehnika puni mi idemo da se umorimo za spavanje. Izlazimo i šetamo se centrom grada. Mesto je lepo i ljudi su ljubazni i prijatni. Od znamenitosti koje smo videli ističemo spomenik Lenjinu i “Datsan” koji označava malu zgradu univerziteta tipičnu za budiste. Kao pravilo, u njoj se mogu naći samo odseci za filozofiju i medicinu. Vraćamo se iscrpljeni i kao zadatak nam ostaje da odgledamo SAT emisiju uživo onlajn u kojoj nailazimo na nas.
Oduševljenost nas preplavljuje, a mi smo presrećni što imamo jako dobru komunikaciju sa gospodinom Alvirovićem i Pavlom. Sve to dodatno pospešuje našu popularnost putem SAT emisije. Ubrzo nas ona iscrpljenost opet hvata i dogovaramo se na kompromis. Spavaćemo duže, ali ćemo se gurati u prve redove na granici. Biće interesantno. Smejemo se, a zatim sledi tišina…
