Ljudi, proputovao sam pola zemaljske kugle, a Đole je celu i obojica tvrdimo da je ovo pravi raj na zemlji i to samo zahvaljujući našim domaćinima. Momci nam ne dozvoljavaju da dođemo do pauze. Svesni su da smo došli na kratko i da moramo maksimalno da koristimo vreme. Pošto su svi zaposleni, i kao što sam već naglasio drže se zajedno kao jedna velika porodica, dogovaraju se kad koji završava ili ima slobodnog vremena da nam pokaže nešto novo.
Za današnju ekskurziju bio je zadužen trener Vojkan, jer je imao obaveza tek posle podne. Krećemo iz Mikloševog stana punih stomaka. Pravi neverovatne ćevape, a za recept niko nikad nije saznao. Svraćamo kod Džekija po Rina i započinjemo obilazak. Uputili smo se na pedesetak kilometara od Ulan Batora da posetimo spomenik Džingis Kana. Spomenik podignut 2008. je visok četrdeset metara i napravljen je od nerđajućeg čelika. Sastoji se od tri sprata i važi za najveći spomenik u Mongoliji. Legenda kaže da je prolazeći upravo na tom mestu Džingis našao zlatni bič za svog konja. Isto tako legenda kaže da upravo na onom mestu gde čovek pronađe svoj bič na tom mestu će imati sreće, mir i slobodu. Osećali smo se sjajno što smo konačno došli na ovo mesto i učinili ono što smo planirali – „YES, WE KHAN. GENGHIS KHAN!“
Posetili smo njegov muzej na prvom spratu gde nam je bila pružena prilika da obučemo mongolsku borbenu nošnju i da se slikamo za uspomenu. Na drugom spratu se nalazio restoran, a na trećem se sa grive Khan-ovog konja mogla videti prelepa panorama prirode koja je okruživala spomenik. Beležili smo video zapise i fotografije ne želeći ovaj trenutak da propustimo da podelimo s vama…
U povratku ka Ulan Batoru imali smo usputnu stanicu. Preporučili su nam da posetimo kornjaču ogromne razmere koju je sama majka prirode napravila i to od stena. Ona se nalazi u njihovom nacionalnom parku „Gorki Terelj“. Bili smo oduševljeni veličinom, ali veće oduševljene nas je vodilo u smeru kako je ovo moglo slučajno nastati. Majka priroda je čudo! Odmah do kamene kornjače vezani su konji i kamile koje turisti mogu jahati. Trener je uspeo da nam sredi da probamo jahanje kamila koristeći kombinaciju mongolskog, engleskog i srpskog jezika. Da ste samo čuli to cenkanje… Nismo još ustanovili šta manje zna, mongolski ili engleski, ali čovek sa tolikom harizmom uspeva i planine da pomeri, a kamoli da sredi jahanje kamila.
Vraćajući se nazad za Ulan Bator nailazimo na krdo jaka. Jak nastanjuje azijske delove i veoma je sličan biku. Ima dugu dlaku, ali nažalost se smatra ranjivom u pogledu ugroženosti vrste od izumiranja. Morali smo da stanemo i zabeležimo ovaj prizor. Skupio sam hrabrosti, napustio Rina i prišao sam im maksimalno što sam mogao, strahujući da će me napasti. Međutim, izgleda da su se oni više bojali mene nego ja njih.
U jednom momentu kreće jak vetar i krdo kreće da trči prema meni. Ja sav usplahiren stavljam kameru u džep i trčim glavom bez obzira. Dok su jakovi rekli keks mi smo bili na magistralnom putu oko pola kilometara od njih. Đole i trener su umirali od smeha dok sam ja jedva dolazio do daha. Pa ljudi ja sam zbog vas spreman i život da izgubim. Samo da imate što lepši i prirodniji kadar na jaka. Vraćamo se u Ulan Bator gde nas čeka naš biznismen Ivan Ivanov. Čovek koji već 17 godina posluje na ovim prostorima predlaže da nas odvede u obližnji korejski restoran kako bismo se upoznali.
Uživajući u ukusnim i pikantnim specijalitetima Ivanu je sinula ideja da nas odvede do Zaisan spomenika odakle se pruža pogled na skoro ceo Ulan Bator. Pridružuje nam se Mikloš i penjući se uz više od 400 stepenika dolazimo do vrha celog kompleksa. Ivanov predlog je bio pun pogodak s obzirom da smo mogli videti veći deo prestonice dok je zalazilo sunce. Ubrzo pada mrak, a kao i prethodno veče, za kraj dana se muška ekipa ponovo okuplja. Odlazimo do jedne pivnice (Drink – beer house) i uz prijatno društvo koje je brojalo šest članova, Ivan, Miki, Rale, Vojkan, Laza i Vojkanov gazda, vreme je letelo. Vojkanovog gazdu smo imali čast to veče prvi put da upoznamo. Čovek razume sve šta mu se priča na srpskom, ali odgovara ili na engleskom. Vrlo inteligentan čovek.
Nažalost, nismo nastavili tradiciju da dočekamo fajront i u ovoj kafani, pa smo se svi zadovoljnim provedenim vremenom u društvu, tu negde oko ponoći, uputili na spavanje. U poslednjem času pravimo promenu plana i odlazimo kod trenera u stan kako bismo nas trojica odgledali na miru utakmicu između Partizana i Radničkog. Međutim, već posle 3:0 Đole, Vojkan i ja zatvaramo oči dok nas dvojica očekujemo da će nam sledeći dan biti bar malo zanimljiviji od ove utakmice.
