Jadan čovek, popio je pola litre pokušavajući da isisa beznin. Meni ga bi žao pa sam preuzeo.
Jadan čovek, popio je pola litre pokušavajući da isisa beznin. Meni ga bi žao pa sam preuzeo.

Đoleta budi Cegi da idu zajedno do ordinacije kako bi mu popravila zub. Ja žmirkajući pratim situaciju na kratko, a zatim se okrećem na drugu stranu i nastavljam da uživam na celom krevetu samo za sebe. Posle sat vremena budi me Miki i govori mi da je vreme da idemo. On na posao, a ja da vidim što nas je Rino juče izneverio. Odlazim kod Džekija na parking i javljam mu da sam stigao. Nakon pet minuta dolaze on i njegov prijatelj Muge koji će mi pomoći pri popravci. Ili ja njemu.

Saobraćaj u Ulan Batoru
Saobraćaj u Ulan Batoru

Kako smo trebali iskoristiti dva deci benzina, morali smo tu količinu izvući iz rezervoara. Nabavili smo crevo i Muge je počeo. Jadan čovek, popio je pola litre pokušavajući da isisa beznin. Meni ga bi žao pa sam preuzeo. Napivši se i ja malo benzina, bi nam obojici draže, ali smo uspešno odradili prvi deo posla. Pola pili, pola Rinu dali. Sipamo gorivo u karburator, Rino odmah dobi snagu i iz prve upali. Pitam se da li sam srećan zbog dejstva benzina u krvi ili što je Rino spreman za nastavak puta. Posle obaveljnog posla, Mugi vadi cigaru i upaljač. Iskačem iz auta i govorim mu da to baš i nije pametna ideja. Džeki se uz komentar “maa nećeee” korak po korak udaljava od njega. Lupajući se po glavi, majstor vraća cigaru u tabakeru, a ja ga grlim i zbog pomoći i zato što je još uvek tu sa nama na zemlji.

Đole mi javlja da je gotov – popravljen zub, popravljen Rino.
Đole mi javlja da je gotov – popravljen zub, popravljen Rino.

Ubrzo se nalazimo u stanu kod Mikloša i pripremamo se za poslepodnevni odlazak. Domaćin nam je ispekao pljeskavice, kobasice i napravio salatu da ručamo. Odvalismo se, pa nam bi žao da ponesemo dodatnu hranu što nam je spremio za put. Upućujemo se ka centru da još malo razgledamo grad i obiđemo Nacionalni muzej Mongolije. Oduševili smo se ovom kulturnom institucijom. Hronološki je organizovan, pa smo iz prostorije u prostoriju mogli da pratimo istoriju i razvoj Mongolije od pre Hrista do modernog doba.

Upućujemo se ka centru da još malo razgledamo grad i obiđemo Nacionalni muzej Mongolije.
Upućujemo se ka centru da još malo razgledamo grad i obiđemo Nacionalni muzej Mongolije.

Nakon obilaska pravimo dogovor da se svi nađemo kod Ivana u kancelariji i pozdravimo kako dolikuje. Nažalost, Rade i trener Vojkan su radili i nisu stigli da dođu, ali smo se prethodno veče sa njima pozdravili. Uz kaficu i kvas družimo se sa ostatkom ekipe, a i Mugi nam se priključio kako bi još jednom video Jugića. Mrak je pao, a uz ubeđivanje da ostanemo još jednu noć mi na silu krenusmo, jer da nismo seli u auto definitivno bismo ovde ostali ceo život. Eto koliko nam se svideo Ulan Bator i vreme provedeno sa ovim dragim ljudima. Kako je Ivan dosta pobožan, poziva nas da nas blagoslovi i da poljubimo krst. Na momenat osećali smo se kao u crkvi. Srećnih lica prave nam mali ispraćaj dok palimo mašinu i odlazimo teškog srca. Ubrzo na zadnjem sedištu primećujemo da su nam ubacili sokove, vodu, Mikijevu hranu i keksiće i to dok smo mi sedeli gore u kancelariji. Oduševljeni ovakvom ljudskom dobrotom izlazimo iz Ulan Batora sa po kojom suzom u očima.

Mrak je pao, a uz ubeđivanje da ostanemo još jednu noć mi na silu krenusmo, jer da nismo seli u auto definitivno bismo ovde ostali ceo život.
Mrak je pao, a uz ubeđivanje da ostanemo još jednu noć mi na silu krenusmo, jer da nismo seli u auto definitivno bismo ovde ostali ceo život.

Smišljamo na koji način da ovu sjajnu ekipu ugostimo kod nas u Bečeju, jer su stvarno to zaslužili. Ma i više od toga. Konstantno upaljena duga svetla automobila iz susreta, onemogućavaju nam sigurnu vožnju i već posle nepunih pola sata stajemo na pumpu da prenoćimo. Ni minut nije prošao, a Đole je već zaspao. Mene preko Vibera zove drugar iz klupe koji me obaveštava da upravo slave pet godina velike mature, a ja moram da kažem koju pametnu preko spikera. Uz velike pozdrave i prisećanja dobrih srednjoškolskih vremena, prekidamo razgovor. Gasim internet i pridružujem se mom Matorom.

Mikloše, Ivane, Džeki, Rade, Lazo i Vojkane hvala vam do neba na svemu!
Mikloše, Ivane, Džeki, Rade, Lazo i Vojkane hvala vam do neba na svemu!

Mikloše, Ivane, Džeki, Rade, Lazo i Vojkane hvala vam do neba na svemu! Niste ni svesni kakvo ste dobro seme zasadili u nas, o kojem ćemo mi brinuti da raste i širi se. Nadamo se ponovnom druženju uskoro, ovog puta ćemo mi biti u ulozi domaćina. Hvala od srca. Neka vas Bog čuva.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име