Na putu kroz Mongoliju videli smo nesvakidašnju situaciju i sneg u maju
Na putu kroz Mongoliju videli smo nesvakidašnju situaciju i sneg u maju

Belo, oko nas sve je belo. Gledajući kroz prozore Jugića svuda vidimo snežni prekrivač. Nakon nekoliko sunčanih i toplih dana, iznenadila nas je količina snega koja je napadala. Dok izlazimo iz Rina da proteglimo noge, pevušimo Severinin hit: „videli smo sneg u maju“. Naši prijatelji iz Ulan Batora upozorili su nas da možemo lako da zateknemo belu padavinu dok ponovo ne kročimo u Rusiju.

U razgovoru sa lokalnim stanovništvom
U razgovoru sa lokalnim stanovništvom

Spremili smo Rina i uputili se ka bivšoj prestonici Mongolije, Harhorinu. Okruženi snežnim dolinama uživamo u prostranstvima ove zemlje. Odlučujemo da uz put napravimo nekoliko kadrova i malo se grudvamo. Jugić je poslužio kao sklonište, te su sevale grudve oko njega, a po koju je morao da pretrpi. Da nismo u kondiciji dokaz je da se nismo grudvali ni 3 minuta. Zadihani sedamo i nastavljamo put. Prateći mapu vidimo da se približavamo peščanom pojasu okruženom planinama. Ubrzo stižemo do tog dela puta i bečimo se. Kakav prizor ljudi! Neposredno ispred nas pustinjski pesak, na njemu sede kamile, a u pozadini visoke planine sa belim vrhovima. Neverovatnu lepotu je majka prirode podarila Mongoliji.

Stara prestonica Mongolije
Stara prestonica Mongolije

Sedamo na dve kamile i idemo do mesta gde možemo napraviti savršene fotografije. Usled očaravajućeg pogleda, nekoliko monenata nismo mogli doći do daha, a kamoli da progovorimo nešto. Divljenje ovom jedinstvenom prizoru trajalo je par minuta dok kamile nisu odlučile da potrče. Jedva zadržavajući kamere u ruci, poskakujemo između kamiljinih grba dok se one krupnim koracima vraćaju na svoju poziciju. Moramo priznati da su nam međunožja malo stradala od ove „vožnje“.

Dok smo vozili kamile "Rino" nas je ljubomorno gledao
Dok smo vozili kamile „Rino“ nas je ljubomorno gledao

Idemo dalje ka Harhorinu i nedaleko od pustinjskog pojasa nas zaustavlja policija. Verovatno je u pitanju rutinska kontrola, ali ajd da pokušamo da snimimo kako ćemo se sporazumeti sa saobraćajcima. Međutim, brzo su prišli, a mi neuspevši da upalimo kameru predajemo dokumenta. Par pogleda u papire i uvzik „az jargaltai tsag“ (srećan put). Na ulasku u nekadašnji glavni grad nalazi se „Erden Zu“ manastir i muzej. Svraćamo unutra gde nas dočekuje vodič koji odlično govori engleski. Pažljivo slušajući istoriju prvog budističkog manastira u Mongoliji saznajemo da je izgrađen 1585. godine po naredbi Abtai Sain Khan.

Zanimljivi predeli na putu ka staroj prestonici Mongolije
Zanimljivi predeli na putu ka staroj prestonici Mongolije

 Nakon korisno provedenog vremena u manastiru, odlazimo do manjeg restorana ne bi li smo prezalogajili nešto tradicionalno. Supa sa osam vrsta povrća, ovčetina pomešana s krompirom i nekim čudnim pečurkama nam je napunila stomake. Morali smo pola sata blejati za stolom kako bi se obrok koliko toliko slegao. A kada smo napustili objekat ugledasmo takmičenje u streličarstvu. Obučeni u tradicionalne nošnje, muškarci i žene gađali su čunjeve sa nekih 50-ak metara. Deca su oko terana navijala i pevala nama nerazumne pesme. Imali smo sreće da naletimo na ovu lepu manifestaciju, ali vreme je bilo da nastavimo put. Uskoro će mrak i moramo stići do Cecerlega. Uz zalazak sunca vodimo neku polemiku, i, kao po običaju, niko ne izlazi kao pobednik. Zaista smo tvrdoglavi! Stižemo na današnju krajnju tačku i parkiramo Rina uz pumpu, a momci koji rade na istoj će nam napuniti opremu preko noći. Zahvalni na tome, obaramo sedišta i krećemo u potragu za slatkim snovima.

Malo smo se grudvali, ja pobedio
Malo smo se grudvali, ja pobedio

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име