Sa novim prijateljima iz Švedske koji su se isto zaputili na turneju po Aziji

Kako mi otvaramo oči u 6 ujutru, tako i Rino otvara haubu da nas uveri da je sve u redu. Alal vera, posle pet dana vožnje po onakvim drumovima njemu ništa ne fali. Do granice sa Rusijom deli nas manje od stotke, ali više od 2 sata vožnje. Jedini na putu, polako se krećemo ka severu. U Caganuru, poslednjem mestu pred izlaz iz Mongolije, stajemo da dopunimo zalihe vode i dolijemo benzina. Nakon što smo to obavili, videsmo dvojicu momaka koji ne liče na ljude sa ovih prostora. A onda ugledasmo i Mongolca koji nam maše da stanemo. Kočimo i upoznajemo se.

Čudan vid transporta kamila
Čudan vid transporta ovnova u Mongoliji

Patrik i Ruben dolaze iz Švedske i putuju kroz celu Aziju. Da ne bismo stajali pored Rina, domaćin Terun nas poziva na čaj. Pristajemo i za tili čas se nalazimo u njegovoj kući. Pecivo slično našim mekikama nas čeka na stolu, kao i šolje vrelog mlečnog čaja. Dobro ste pročitali, mlečni čaj. U redovan čaj dodaju mleko u prahu i taj napitak dobija boju sličnu beloj kafi. Sedimo nas petorica za stolom i pričamo ko smo i šta smo. Saznajemo da su Šveđani prošli zemlje koje nas čekaju na putu ka Srbiji. Deleći sa nama iskustva iz Kazahstana, Azerbejdžana i Gruzije, saznajemo korisne informacije. Pošto me je sestra Nataša naučila malo Norveškog, uspevam da uz smeh kažem po koju rečenicu. Da bi sve bilo ravnopravno, Patrik i Ruben uče nekoliko srpskih fraza. Nakon dvočasovnog druženja, vreme je da se nastavi vožnja ka najvećoj zemlji na svetu. Nekoliko fotografija za kraj i palimo Rina da čuju kako prede. Bivamo ispraćeni uz mahanje i napuštamo Canagur.

Prelepa prostranstva na putu ka ruskoj granici

Na graničnom prelazu smo jedini i to nas raduje. Ipak, procedura za nas je malo komplikovanija, a i provera svih stvari dosta traje. Iako nema gužve, provodimo 3 sata sa carinicima obe zemlje da bismo dobili zeleno svetlo za nastavak. Do Kazahstana je najbolje da idemo preko Barnaula, a kako je on dosta udaljen od granice, rešili smo da vozimo dok ne padne mrak. Idući ovim delom Sibira bilo je pravo zadovoljstvo. Svuda planine oko nas, na nekima sneg, na nekima zelene četinarske šume i trava. Put krivuda levo-desno, a fruškogorski venac je mala maca poredeći ga sa ovim zavojima. Pravo je uživanje voziti ovuda.

Mongolske prirodne lepote

Dobrih 150 kilometara se krećemo uz reku, a ne retko smo naizlazili na manja odmarališta. Svako je specifično za sebe, a sva su uređena u drvenom stilu. Komentarišući kako je milina doći ovde i isključiti se na nekolino dana. Mi taj luksuz ne možemo priuštiti na ovom putovanju, a nadamo se da će biti prilike doći još jednom u ove predele. Do sumraka smo već dosta zašli u Rusiju, pa odlučujemo da stanemo kod prve stolovaje da večeramo, a zatim i spavamo. Ubrzo nailazimo na jednu i podsećamo se ruskog roštilja i palačinaka sa slatkim sirom. Siti, nameštamo se u Rina i rano ležemo kako bismo sutra rano nastavili ka Barnaulu.

Napokon dobri putevi
Napokon dobri putevi

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име