Šesto jutro kako smo u Kločiju polako sviće. Za razliku od prethodnih, niko nam ne lupa na prozor, niti otvaraju vrata kako bi nešto iz magazina uzeli. Razlog leži u tome što je subota, pa se počinje sa radom nešto kasnije, a i gazda Viktor je u Barnaulu. Nama dvojici se ne žuri da ustanemo iz kreveta.
Kao i kod kuće, vikendom se razvlačimo nekoliko sati po ustajanju. Detaljno čitanje novina, gledanje kakvih sportskih utakmica ima danas, pregled slika sa sinoćnih žurki i slične aktivnosti se obavljaju dok i dalje ležimo. Ne želimo i ne da nam se da ustanemo dok ne osetimo glad.
I nakon nekoliko jutranjih sati provedenih u krevetu čuju nam se creva. Hajde da se razbudimo, noge dobro proteglimo i odemo na ručak. Eh, da! Zahvaljujući našim majkama koje mnogo brinu za svoje sinove, pre puta smo opremljeni lešnicima, bademima i orasima. Svako jutro se hranimo koštunjavim voćem, nekad uz kašu, nekad bez nje, ali znamo da zdravo doručkujemo i da nas dovoljno dugo drži ova hrana.
Pre nego što smo otišli do stolovaje bacamo pogled na našeg trećeg člana. Viktorov šegrt polako spaja sve delove, a naš Rino dobija stari izgled. Hm, ili je to novi s obzirom na to da ima Ladin stub? U svakom slučaju, ostavljamo majstora da radi svoj posao, a mi idemo na gulaš. Dok smo ručali zapričali smo se o našim planovima za dalje. Auto nam je skoro popravljen i moramo doneti neke odluke, jer nam je polazak veoma blizu. Više smo ćaskali, nego što smo jeli, gubimo se u vremenu.
Ninu se pali alarm u glavi da moramo ići nazad u radionicu i gledati našeg drugara Marka Tomićevića u finalnoj trci na Svetskom kupu. U dva zalogaja završavamo obrok i trkom se upućujemo ka našoj sobi. Palimo lap top i nalazimo uživo prenos. Trka samo što nije počela. Glasno navijamo i želimo da nas Marko čuje. Srebrni olimpijac nije imao svoj dan, pa je ostao bez medalje. Bez obzira na malo slabiji rezultat, on je i dalje u svetskom vrhu u svojoj kategoriji i znamo da će jako trenirati za naredna takmičenja. Radionica Deveti val radi subotom do 6 uveče, a mi silazimo da malo pravimo društvo majstoru. Praveći mu društvo uspevamo i nešto malo da pomognemo. Uglavnom su to bile sitnice, ali hajde malo da se potrudimo oko Rina. Kada su današnji radovi na Rinu bili gotovi, vrata radionice se zatvaraju, a nama se ne ostaje napolju zbog komaraca. Ne želimo da im predstavljamo poslasticu. Opet se družimo sa internetom i svako gleda svoja posla. Nino na Guglu pretražuje razne motocikle i automobile, a ja gledam MotoGP kvalifikacije u Muđelu.
Nakon završetka istih dogovaramo se da je na redu film da se pogleda i to domaći. Jedan hoće Lepa sela lepo gore, a drugi Lajanje na zvezde. Nalazimo sredinu i puštamo Mrtav ‘ladan. I nakon stotog puta, suze su nam išle na oči. Zaista možemo da se pohvalimo dobrim filmovima iz ranih 2000-ih. Uz još malu bleju na društvenim mrežama ubijamo vreme do početka finala Lige šampiona. Prvo se podsećamo prošlogodišnjeg finala, a zatim gledamo pregled poslednjeg dvomeča između starotorinske dame i kraljevskog kluba. Ninoslav tipuje da će Juventus osvojiti titulu, a ja priželjkujem pobedu Reala.
Dok je utakmica trajala, sevali su razni komentari sa obe strane, ali obojica smo se na kraju složili da je finale bilo fantastično. Da ostajemo duže budni ne smemo, već je četiri sata iza ponoći, a sutra očekujemo Viktora da se vrati iz Barnaula. Pod utiskom meča i celog sportskog dana, tonemo u san.
Za kraj samo da sumiramo novosti, ništa specijalno samo nam brade i brkovi rastu!
