Nakon sinoćnog kasnog leganja usled praćenja finala najprestižnijeg evropskog klupskog takmičenja u fudbalu, alarme nismo čuli. Želja nam je bila da od ranog jutra pripremimo sve što možemo i kad Rino bude gotov samo da poređamo stvari u njega.
Ta nam se želja nije baš ispunila. Jesmo mi sredili sve stvari, ali dosta kasnije. Elem, umesto alarma budi nas toplota. Kada je sunce negde oko pola 1 počelo da žari kroz prozor naše sobe, nismo mogli a da ne ustanemo. Gledamo telefon i tablet, gledamo jedan drugog. Prvi put se desilo da nismo uopšte čuli alarm.
Da bismo nadoknadili vreme koje smo prespavali, hitro počinjemo da slažemo posteljinu i izduvavamo dušek. Spuštajući stvari u prizemlje zatičemo Viktora i Tanju. Vratili su se iz Barnaula direktno u radionicu. Kao što je to bio slučaj i prethodnih dana, naš domaćin u cipelama i košulji barata alatom oko Rina. Nas dvojica se čudimo kako mu nije žao tih svečanih stvari, ali čovek verovatno ne mari u čemu je, već je bitno da se posao dobro odradi.
Oko Rina su ostale još dve sitnice da se urade: poveže plinska boca i izbuši nova rupa za rezervoar. Kako novi Ladin stub zauzima mesto na kom je prvobitno stajao tank za gorivo, Viktor je smislio alternativu i prebacio ga pozadi. Sa tom modifikacijom nije bilo moguće da se isti otvor koristi za točenje benzina. Ali majstor je majstor i već ima rešenje u glavi. Uz pomoć brusilice i fleksa pravi rupu odole, povezuje gumena creva i obeležava gde se šasija mora bušiti da bi se nova rupa napravila.
Sve je išlo kako treba dok Rino nije počeo da pruža otpor. Prvi put za ovih nepunih sedam dana. Međutim, dovitljivi Viktor kopa po svojoj radionici i pronalazi čudnu spravu kojom će da napravi ono što je naumio. Gledajući šta radi podsetili smo se zubara. Viktor je u svojoj ruci držao nešto poput stomatološke brusilice i drljao po šasiji automobila. Uz malo više truda i znoja, on i njegov pomoćnik su uspeli da napave novi otvor. Provlačenje i fiksiranje creva je potom bio mačiji kašalj za prethodnu radnju. Čim su to završili bacaju se na sređivanje plinske boce. Sve je povezano, ali Rino se opet opire. Neće da upali na gas, dok na benzin savršeno radi. Šta mu je sad? Proveravaju se žice, crevo za dotok gasa, pritisak… Nino je konstantno na vezi sa bečejskim majstorom za plin i pokušava da upije savete šta da radimo. Pokušavali smo svašta da učinimo, ali bezuspešno. Jednu stvar smo morali odraditi, a ona je iziskivala dosta vremena. Odvrnuti nekoliko šrafića i pustiti da sav pritisak iz boce izađe. Prihvatamo predlog majstora Atile i pričamo sa Viktorom. On zatim govori da će nam ujutru obezbediti čoveka koji će nam pregledati gas bocu i rešiti taj problem.
Eto, ljudi, sticajem okolnosti smo prinuđeni na još jedno noćenje. Da ne bismo sutradan puno vremena gubili, u Rina se tapaciri i sedišta vraćaju i nameštaju. Dok je sve to odrađeno, vreme je bilo da Viktor zatvori radionicu za danas. Pet je sati posle podne, a nedelja je. Ostavljamo Rina ispred radionice sa otvorenim prozorima i otpuštenim šrafovima, pa nek sav pritisak ode u atmosferu. Ne moramo da brinemo da li će mu se nešto desiti, jer je ovo manji grad, ili bolje reći varoš, a i postoji noćni čuvar na auto – kompleksu. Sa gazdom zakazujemo susret za sutra ujutru kada bi trebalo i poslednja stvar da bude rešena! Viktor sa ženom odlazi kući, a mi u našu odaju.
Trkački vikend je u toku, a po mišljenjima vozača, najuzbudljivija trka u šampionatu kraljevske moto klase je pred nama! Pozicioniramo se, vadimo zalihe badema i čekamo početak spektakla. Četrdesetpetominutna trka nam je stvarno priredila mnoga iznenađenja i bili smo pod utiskom obojica. Kako voze ti momci! Nakon trke Nino se hvata laptopa i raducka nešto oko videa sa putovanja, a moje oči su i dalje uprte u motore. Još jednom gledam film “Hitting the Apex” koji bih preporučio svim ljubiteljima motociklizma. Kasno uveče temperatura je naglo pala, a mi se uvlačimo u naše vreće i čekamo trenutak da zaspimo. Gasimo internet i uređaje da nas niko ne bi ometao.
Malo još pričamo o ko zna čemu i polako osetim da više nisam toliko prisutan. Želim Ninu laku noć i nameštam se u svoju omiljenu pozu.