Druženje u Astani koje ćemo pamtiti
Druženje u Astani koje ćemo pamtiti

Poslednje jutro u Astani nam počinje nešto kasnije. Baš kao što su nam sinoć momci savetovali, naspavali smo se pošteno. Narednih nekoliko dana ćemo uglavnom provesti u vožnji, stoga nam je trebao dobar odmor.

Od deset kreveta u sobi samo su dva bila zauzeta – naša. Ovaj put ne moramo da brinemo hoćemo li nekog probuditi dok se pakujemo, pa je samim tim ova radnja kraće trajala. Dok sređujemo stvari, Slobodan iz Energoprojekta nam javlja da će nam pasoši i dokumenti biti gotovi u pola 12, nakon čega idemo na roštilj.

Pre nego se sretnemo sa njim, odlazimo do dva restorana, „Black Duck“ i „Vasicky“, gde su naši ljudi suvlasnici. U prvom nas dočekuje gospodin Vladimir koji je već punih pet godina u Astani. Sedamo malo da sa njim popričamo, a onda i da mu pokažemo Rina. Ne moramo svaki put napominjati da se svi oduševe kad ugledaju jugića. Vladimir nam priča da mu dosta Srba dolazi u posetu. Često su tu ljudi iz ambasade i visoke delegacije, a jedan od najdražih gostiju mu je svakako naš mladi reprezentativac Nemanja Maksimović.

Niko ne može da odoli našem Rinu
Niko ne može da odoli našem Rinu

Dok je igrao u Astani, redovno je bio gost „Black Duck“-a. Uz dalji razgovor šta nas je sve zadesilo do sada, pozdravljamo se sa Vladimirom i idemo do restorana gospodina Vasića. On je smešten u samom centru grada, nedaleko od predsedničke palate. Stigavši, ulazimo u luksuzni restoran i naš čovek nas dočekuje. Nije bio obavešten da smo u Astani, pa nas je iznenađen pozvao za sto. Malo ćaskamo sa gospodinom Vasićem, a njegovi konobari nam služe čaj bez prethodnog pitanja da li smo za isti. Bojan nam objašnjava da je to pravilo kad kod njega svrate Srbi, i da iako ne žele ništa da popiju, moraju makar šolju čaja da isprazne. Pošto smo se zapričali, nismo shvatili da je pola 12 već prošlo. Zovemo Slobodana i on nam predlaže da se nađemo u takozvanoj bazi, mestu gde se radnici Energoprojekta skupljaju radi druženja i pečenja roštilja, naravno tako ide samo van radnog vremena, a na istom mestu se tokom radon vremena obavljaju ozbiljni poslovi. Takođe, rekao je da ne brinemo za pasoše, doneće nam ih on sam. Sa gospodinom Vasićem se pozdravljamo, a on, baš kao i Vladimir želi nešto da nam spakuje od hrane i pića da imamo za put.

Fotkanje pred kraj našeg boravka u glavnom gradu Kazahstanu
Fotkanje pred kraj našeg boravka u glavnom gradu Kazahstanu

Govorimo mu da je to stvarno lep gest s njegove strane, ali da smo mi prepakovani i očekuje nas ručak na drugom mestu. Uz tople pozdrave napuštamo centar grada i upućujemo se u bazu. Dok smo ulazili u istu vidimo da se nešto dimi, a kad smo prišli bliže namirisali smo roštilj. Grupa od nekoliko muškaraca brinuli su da se meso lepo ispeče, dok su drugi bili zaduženi za postavljanje stola i nabavku hleba i salate. Nama nije dozvoljeno ništa da radimo jer smo bili gosti. Taman kad je svo meso bilo spremno, skuplja se cela ekipa i svi zajedno sedamo da klopamo. Malo je reći da smo se razvalili od ukusnog roštilja. Uz još po koju priču, druženje sa ovim ljubaznim ljudima privodimo kraju. Nas očekuje još jedna poseta u ambasadi, pa se uz grupno slikanje rastajemo.

Prepuni prtljaga i sećanja idemo dalje na putu kući
Prepuni prtljaga i sećanja idemo dalje na putu kući

U našoj poslednjoj stanici u Astani dočekuje nas gospodin Dejan sa ćerkicom i ženom. Sa njima ćaskamo i pijemo nes kafu posle više od 50 dana. Pred kraj razgovora Dejan još jednom proverava da li imamo sve što nam je potrebno za put. Klimamo glavom i zahvaljujemo se što brine o nama. Polako silazimo do Rina da nas isprate i uz mahanje i osmehe na licu odlazimo. Do sledeće stanice deli nas preko 700 kilometara. Svesni smo da nećemo prevaliti toliko pre mraka, pa odlučujemo da vozimo dokle god se vidi. Ovde noć kasno pada, negde oko pola 11, a mi smo uspeli većinu deonice da pređemo. Spazivši jedno proširenje na putu, koristimo ga ka mesto za noćenje. Ostavljamo Rina da odmori, a ubrzo i mi jedan drugom dajemo mira. Namešta se svako u svoju poziciju i prepuštamo se noćnoj tišini.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име