Rano ujutru napuštamo hostel Yellow i pakujemo Rina. Dok raspoređujemo stvari po autu prilazi nam momak i obraća nam se na našem jeziku. Kroz priču saznajemo da je to Marko, student koji je na razmeni u Krakovu. Svima nam je drago da smo se upoznali, a naš Rino još jednom pozira pred kamerom. Pozdravljamo se i krećemo ka Aušvicu. U sat vremena vožnje do koncentracionog logora doživljavamo 3 godišnja doba. Sunce, kiša, led i slab sneg. Nismo osetili jesen, jer lišće nije htelo da padne.
Dolazak u logor budi nam čudan osećaj. S jedne strane nam je krivo što je on uopšte postojao, ali nam je drago da ćemo obići još jednu istorijsku znamenitost. Na tom mestu smo takođe naleteli na naše, a uspeli smo da se švercujemo kod nekoliko vodiča. Nakon razgledanja delimo mišljenje da ćemo više ceniti život. U Aušvicu ručamo, a zatim guglamo put za Varšavu. Prvi put koristimo autoput jer je kasno popodne, a i želimo da stignemo u prestonicu Poljske do početka „el klasika“.
Iako smo bili najsporiji na autoputu, Jugiću to nije smetalo. Čak je imao i susret sa bratskim tablicama. Naime, usput smo sreli našeg kamiondžiju, pa smo se malo igrali vije. Uz zvuk sirene on nas pozdravlja i ostavlja nas u retrovizoru. U Varšavu stižemo knap. Ponovo imamo sreće da nađemo odličan hostel u centru za bagatelu. Kupujemo po dve limenke, palimo fudbal i uživamo u spektaklu. Pošto smo bili bučni, nekoliko Ukrajinki nam se pridružilo ispred ekrana da bi videle šta nas to uzbuđuje.
Pri kraju dana stičemo nova prijateljstva sa devojkama iz Ukrajine i raspitujemo se kuda da uđemo u Rusiju za nekoliko dana. Upijamo informacije i malo razočarani rezultatom utakmice idemo u krevet.
Izgleda da im ukrajinke napravilr haos, garant su negde sa njime, nema izvestaja za 4 dan..:-(