Dnevnik bečejskih „Mongolaca“: Dan prvi, odrađen

Portal MojBečej.rs će narednih 60 dana pratiti naše sugrađane Ninoslava Trajkovića i Đorđa Ilčešina u njihovoj avanturističko – humanitarnoj „ekspediciji“ iz Bečeja do daleke Mongolije, u automobilu koji je starijih od njih, „jugu“.

U narednim redovima pročitajte kako je protekao njihov prvi dan u putu.

Konačno je došao i taj dan, 20. april, kada polazimo na put. Nakon jutrarnjih finalnih priprema i proveravanja spakovanih stvari uputili smo se na polazno mesto. Skup je zakazan za 10 časova, a među prisutnima bili su naši prijatelji, predstavnici sponzora, žitelji Bečeja i naravno familija. Uz škljocanje telefona i fotoaparata nismo mogli da krijemo oduševljenje, a po licima prisutnih  zaključili smo da su i oni bili uzbuđeni. Taman pred početak kiše seli smo u Jugića i mašući  srpskom zastavom ispraćeni smo uz aplauz i uzvike. Ostalo nam je samo da obavimo još jednu stvar: da se pozdravimo sa automehaničarom koji je bio sprečen da dođe zbog obima posla. Srđa i njegove kolege su prosuli vodu za nama, a mi smo stisnuli gas. Vozi, Мiškooo!

Prva stanica i mali predah bio je u Subotici. Stali smo da tankujemo i pozdravimo se sa subotičkim studentima. Nismo se zadržavali, jer smo znali da nas čeka gužva na granici sa Mađarskom, ali se srećemo sa prvim problemčićem. Namučili smo se da otvorimo čep rezervoara, međutim stvar je brzo bila rešena. Na granici smo proveli nekih dva sata, ali smo bez problema prošli. Na sreću nismo morali da vadimo stvari, jer su carinici bili zainteresovani za to što činimo. Prva strana zemlja Mađarska – check!

Držimo se naše politike putovanja, izbegavamo auto-put i prolazimo kroz Segedin, preko Kečkemeta stižemo u Budimpeštu. Usput smo se prijatno iznenadili širinom puteva i rešavali još jedan „problem”. Prepakovani, morali smo malo da se oslobodimo tereta. Navalili smo na sendviče i voće. U prestonicu Mađarske ulazimo ni ne primetivši da smo stigli na krajnju destinaciju za prvi dan. Kratkom vožnjom uz Dunav i uz razgledanje mostova brzo pronalazimo hostel u samom centru. Umorni nalazimo snage da se javimo svojima i drugarima. Ležemo kako bismo napunili baterije za sutra.