Dnevnik bečejskih „Mongolaca“ – šesnaesti dan: Još oldtajmera u Omsku

U petak nas budi hladnoća. Dok smo spavali počela je kiša da pada, a temperatura je bila tek nešto iznad nule. Razmišljamo da li da upalimo Rina da nas greje ili da krenemo ka Omsku. Ostalo nam je oko 350 kilometara do ovog zapadnog grada u Sibiru, stoga odlučujemo da se uputimo ka istom. Kako nam hladnoća nije dozvolila dovoljno sna, dogovaramo se da dok jedan vozi drugi odmara. Tako i biva narednih 6 sati. Vožnja u ovom delu Rusije je prilično monotona. Uz put jedino možete videti velike površine stepa ili šume. Neverovatno je da nećete pronaći drugu vrstu drveta osim Breze. Približavajući se Omsku prolazimo pored sela zvanog Partizan – prati nas crno beli svet.

Inače, sela jedva da se i primete. Uglavnom su sačinjena od 30ak drvenih kućica, pa nam i nije drago što su toliko odsečena od većih gradova. Dok smo se kretali ka Omsku, Rina je povredio kamion iz suprotnog smera. Kamenčić koji je ispod gume izleteo, udario je u njegovu šoferku i malo oštetio staklo. Na osnovu dalje vožnje primetili smo da je podneo to muški. U grad, koji je kratko u toku Oktobarske revolucije bio prestonica carske Rusije, stižemo predveče i nalazimo hostel. On je smešten u zgradi koja nas podseća na logor koji smo obišli pre 10ak dana. Crvena cigla i veoma slični dimnjaci vraćaju nam sećanje na Aušvic. Uzimamo sobu jer je cena pristupačna.

Raspakivajući Rina primećujemo veliki, stari auto u rukama malog čoveka. Reč je o ruskoj mašini Gaz iz 1953. Dok ga razgledamo, dedica otvara garažu iz koje viri američka limuzina Dodž stara 89 godina. Pokazuje nam još i Bjuika iz ’37, a svoju kolekciju od 5 old-tajmera iznajmljuje za potrebe venčanja i drugih ceremonija. Rasporedivši stvari u sobi, imamo taman toliko vremena da se javimo roditeljima da smo stigli i odlazimo u obilazak grada. Šetnja Taskaja ulicom ostaće nam u dobrom sećanju jer smo naišli na mnogo lepih devojaka. Za razliku od Moskve, ovde smo često sretali ruske lepotice.

 Mnogi delovi grada i spomenici posvećeni su pobedi u II Svetskom ratu. Ne uspevamo sve da zapamtimo, ali uživamo u razgledanju. Odlazimo i do „Omsk pointa“, nakon kojeg šetamo malo uz reku Irtiš. Za kraj dana obilazimo jedan poveći park u kojem postoji lepa staza za šetanje i trčanje, ali i zabavni deo za decu i odrasle. Taj deo podseća nas na Prater u Beču, pa izražavamo želju da sutra probamo jednu vožnju čuvenog „X Scream“-a. Vraćamo se u hostel umorni i pomalo razočarani jer nam se telefon ispraznio, pa nismo zabeležili mnogo. Sa novim cimerima Sašom i Dimitrijem kušamo rusko pivo koje nas ubrzo i uspavljuje.