U Kreativnom centru Gradskog pozorišta Bečej promovisana je nova knjiga istoričarke Latinke Perović, „Dominantna i neželjena elita“ čije se drugo izdanje već teže nalazi u knjižarama.
Uspeh knjige „Dominantna i neželjena elita“ zasluga je isključivo autorke, dok niko, pa ni izdavač, nije očekivao uspeh u zemlji i regionu kakav je postigla, kaže Rade Radovanović iz izdavačke kuće Dan Graf.
Knjiga je višeslojna, a biografski tekstovi koje sadrži različitog su žanra, a od istorijske su važnosti. Ni istoričar Milivoj Bešlin, u čijem je fokusu politički angažman i život autorke, nije krio iznenađenje povodom uspeha knjige „Dominantna i neželjena elita“.
Perović je na promociji knjige u Bečeju rekla da postoje mladi ljudi širom Srbije koji misle i deluju kako ne bi ponovili istorijske greške drugih, otvoreni su ka svetu, činjenicama, kulturi, ali su u manjini.
Nova knjiga Latinke Perović „Dominantna i neželjena elita” počinje Dobricom Ćosićem, a završava se Radomirom Konstantinovićem. U beleškama o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji u 20. i 21. veku autorka predstavlja 13 portreta ključnih ličnosti koje su na različite načine obeležile epohu komunizma i zakasnele demokratske tranzicije. Rascep među ličnostima okupljenim u knjizi je izraz nikada rešene dileme kuda će Srbija krenuti, ističu recenzenti.
Latinka Perović (1933) je jedna od najznačajnijih srpskih intelektualki. Ima izuzetnu biografiju: sa 27 godina bila je predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije (AFŽ), a obavljala je dužnost sekretara Saveza komunista Srbije do 1972. godine.
Smatrana je najuticajnijom ženom u zemlji u to vreme, ženom koja je na svaku funkciju došla isključivo zahvaljujući svojoj inteligenciji, sposobnosti i ambicijama. Ipak,1972. godine Josip Broz Tito smenjuje je sa svih funkcija iz straha da su njena uverenja previše liberalna. Posle toga se nikada više nije vratila u politiku. Posvetila se istorijskom istraživanju i postala poznata kao prominentni stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.
