Iz ljubavi prema fudbalu i druženju pre i posle utakmice, rodila se ideja za organizovanjem kobasicijade i u Bečeju. Lanjski „prvenac“ u kafiću „Davidof“ okupio je deset takmičara, inicijatora ideje da se proveri čija je kobasica, koju redovno konzumiraju, najbolja. U međuvremenu je „baza“ prijatelja OFK Bečej 1918 promenila vlasnika i sada se, po ostrvu u Karipskom moru, zove „Aruba“, ali i takmičarsku koncepciju.
-Prošilili smo takmičenje s pravom učešća i ljubitelja fudbala iz okoline, pa su nam stigle „kobaje“ iz Nadalja, Čuruga i, naravno, „prestonice kobasicijade“ Turije. To je doprinelo da Druga bečejska kobasicijada u zvaničnoj konkurenciji ima 23 takmičara, pa tročlanom žiriju neće biti lako, rekao je u ime organizatora, prijatelja prvoligaša OFK Bečej 1918, Slaviša Dabižljević u pozdravnoj besedi.
Ne povezuju Bečejci ljubav prema fudbalu sa kobasicama bez razloga. I jedno i drugo su vodeći u svojoj sferi. Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu, a neizbežni pratilac, kao „kraljica trpeze“, je kobasica. Nisu opterećeni što su se u Turiji i Belom Blatu daleko pre njih toga setili i kobasicijade pretvorili u turističke atrakcije. Možda će vremeno i u Bečeju tako biti. Sada se zadovoljavaju ambijentom u kom su sve poznanici, čak, prijatelji.
Bilo je, pored 23 takmičarska para tvrdih, osušenih i nadimljenih kobasica, još toliko onih van konkurencije, da se mezi dok žiri radi. Pored kobasica, na trpezi se našlo i par kulena, slanina, sir, salata i, naravno, lepinje. Nije nedostajala i domaća „mučenica“ od dunje, kajsije i kruške.
I dok su se prijatelji gostili kao kod kuće, žiri je imao puna usta posla. Do pobedničke kobaje se stiglo iz prve, jer je od maksimalih 111, sakupila 99 poena, ali naredne tri su imale po 95, pa je baraž presudio ko će dobiti pehar za drugo, a ko za treće mesto. Epitet pobednika pripao je kobasici Predraga Đorđevića, drugo mesto osvojio je Stevan Pavlov, a trećim je morao da se zadovolji Dragan Knežev.
-Kobasica je rađena po starom receptu tasta mi Đorđa Rakića, koji je bio vrhunski gastronom, na farmi njegovog sina Stevana. Ovo je samo potvrda da se u našim porodicama kvalitetno jede, zadovoljan je pobednik Predrag Đorđević, inače zamenik predsednika prvoligaša sa Tise.
Drugoplasirani Stevan Pavlov je bio sprečen da prisustvuje kobasicijadi, a trećeplasirani Dragan Knežev i prvi čovek OFK Bečej 1918 zadovoljno nam je rekao:
-Imam majstora koji po mom ukusu pravi kobasicu. Poslednjih godina pripremam kobasice od mangulice, a ovogodišnja je bila teška oko 160 kilograma i mislim da to ima značaja što je kobasica vrhunska, konstatuje Dragan Knežev.
A taj majstor je Ivica Surdučki, poznatiji po nadimku Čvarak, iz Nadalja. Mesar koji ima uslužnu klanicu kroz koju tokom cele godine prođe nebrojano jaganjaca, prasića, svinja…
-Od novembra, kada je počela sezona svinjokolja, kroz moje ruke prošlo je oko 350 svinja. Najveća je imala 412 kilograma. Broj jaganjaca i prasića tokom čitave godine i ne znam. Doneo sam moju kobasicu, ali se u takmičenju našlo još, desetak kobasica koje sam ja prioremao i nadevao, primećuje Ivica Surdučki Čvarak.
Iako je konkurencija znatno uvećana, i ove godine su Bečejci pokupili nagrade. Njima pripadaju i pohvale za organizaciju, jer se, pored slasnih zalogaja, družilo u prijatnom ambijentu. A priči nikad kraja. Pored kobacica, centralna tema bio je, a šta drugo do fudbal. I dok se oko fudbala svi u sve razumemo, kad su kobasice u pitanje, složili su se svi, tu smo dobri degustatori, ali za pripremu je, ipak, važan majstor.
