Da li je to sudbina ili ko zna šta li je, što bi rekao Bajaga, ali bez sporta jednostavno ne može Dušan Kolarov (66), rodom iz Bačkog Gradišta, koji je, mada već dugo živi u obližnjem Žablju, i dalje čvrsto povezan sa zavičajem.
Tek je pošao u osmoljetku kada je, kao tad i mnogi Gradištanci, igrao stoni tenis, dok se fudbal podrazumevao. S reketom i celuloidnom lopticom družio se sve do polaska u bečejsku Gimnaziju. Stigao je 1966. godine i do ekipnog prvenstva Jugoslavije u Rijeci, jer je njegova „Vojvodina“ bila treća na republičkom prvenstvu. Međutim, kao talentovan fudbaler, prešao je u omladinski sastav novosadske „Voše“, pa je treći i četvrti razred srednje škole završio u Novom Sadu. U Beogradu je upisao prestižni DIF, ali paralelno igrao fudbal u svojoj matičnoj „Vojvodini“, koja je najstariji klub tog imena.
-Da se ne lažemo, nisam bio, baš, najbolji fudbaler u selu, ali ne znam da je neko, kao ja, na jednoj utakmici postigao devet golova, ponosno se seća Dule. S fakultetskom diplomom sam prešao u Žabalj i predavao fizičko vaspitanje u srednjoj školi, a pošto mi je povreda meniskusa prekinula igračku karijeru, prihvatio sam se trenerskog posla. Tako sam 1979. osnovao Školu fudbala, koja je odmah imala stotinak polaznika. Vremenom sam počeo da radim kao vojni referent u tamošnjem kombinatu, onda sa suprugom otvorio privatnu firmu za knjigovodstvene usluge, odakle sam zvanično otišao u penziju lanjskog 22. januara.
Ipak, ni potom nije mogao da miruje i planduje. Odavno je postao nezaobilazan u organizaciji Radničko-sportskih igra Vojvodine, pa se tome sasvim posvetio. A počeo je još 1991. u Kikindi, dok je postojala velika Jugoslavija, istina, pred gašenje.
-Bio sam od mladosti aktivan u sindikatu, pa nikako nisam mogao da mirujem. Šta ću kad sam tako zamešen. Recimo, trenutno sam predsednik Upravnog odbora Društva za radnički sport, odmor i rekreaciju Potiskog regiona, koji čine sedam opština Ada, Bečej, Žabalj, Novi Kneževac, Senta, Srbobran i Čoka, i po funkciji sam član Olimpijskog komiteta Vojvodine, a na predstojećim 12. SORV u Novom Bečeju i Bečeju biću zamenik predsednika Takmičarske komisije, teško je Duletu da pobroji sve funkcije kojih se prihvatio.
Odvajkada vlada rivalitet Banaćana i Bačvana. Vekovima dva Bečeja niko da spoji. Skela preko Tise se davno umorila i odustala. Brana sa mostom je uspela, ali nekako izdaleka pa, mada su naselja vazdušnom linijom udaljena tek četiri kilometara, automobilom je potrebno prevalit petnaestak kilometara džadom. Ipak, za Radničku olimpijadu, koja će se prvi put na Vidovdan održati u dva grada različitih regija, Banata i Bačke, logističke pripreme su u punom jeku.
-Ipak je to jedinstvena sportsko-rekreativna manifestacija, kakve nema nigde u Evropi. Počinje se opštinskim nadmetanjima, nastavlja regionalnim, a sve završava na samoj Olimpijadi. Kad je nastala 1975, postojale su samo društvene firma i kroz takva takmičenja prolazilo je oko 200.000 radnika sportista. Međutim, odavno je problem što privatnici nisu zainteresovani za to da njihovi zaposleni učestvuju u RSI, ili je takvih malo, pa je njihov broj drastično opao na 5.000 do 6.000, a na samoj završnici učestvuje tek oko 2.000. A cilj nije puko sportsko nadmetanje, nego druženje ljudi iz svih krajeva Vojvodine, zaključuje Dušan Kolarov.
Valja najaviti da će 12. SORV biti otvorena 28. juna na velelepnom Tiskom keju u Novom Bečeju, a trodnevne Igre će se zatvoriti u Bečeju, kad će biti poznat i naredni domaćin jedinstvene manifestacije.
