Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki obavezala je 9. septembra 2015. godine Direkciju za izgradnju Bečej da na ime troškova zahteva za zaštitu prava koji su podneti u postupku javne nabavke za advokatske usluge, isplati ukupno 102.500 dinara.
Zahtev za zaštitu prava podneli su advokati Nemanja Aleksić iz Novog Sada i Jugoslav M. Raičević iz Beograda, u kom su osporili sadržinu konkursne dokumentacije, odnosno dodatne uslove koje je Direkcija za izgradnju odredila. Naime, u svom zahtevu Nemanja Aleksić je naveo je da je dodatni uslov da su na tenderu mogu da učestvuju samo ponuđači koji su u toku prethodne, 2014. godine, zastupali ili zastupaju najmanje tri različita javna preduzeća od kojih su dva iz delatnosti naručioca (Direkcije za izgradnju Bečej), kao i način na koji je određeno ponderisanje, diskriminatorski i ni u kakvoj logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke. Kako je podnosilac zahteva naveo, javna preduzeća ne mogu imati parnične ili druge postupke koji su kvalitativno drugačiji od sudskih postupaka bilo kog drugog pravnog lica, te je u ovom slučaju neopravdano ograničena konkurencija. On u svom napominje i da je broj javnih preduzeća iz delatnosti naručioca „jedno po opštini“, kao i da neke nemaju takva preduzeća, te je zanemarljiv broj advokata koji bi mogao da ispuni ovaj uslov.
Istog je stava i drugi podnosilac zahteva advokat Raičević, a obojica napominju i da je Direkcija postupila suprotno članu 85. Stav 4. Zakona o javnim nabavkama, jer je odredila referencu kao element kriterijuma, što nije smela jer uslovi iz član 75. i 76. Zakona o javnim nabavkama (obavezni i dodatni) ne mogu biti elementi kriterijuma za dodelu ugovora. Jugoslav Raičević ukazao je i na dodatni uslov u pogledu finansijskog kapaciteta, gde naručilac traži da je ponuđač u prethodnoj godini imao promet na računu od najmanje 5.000.000 dinara, a da pri tome nije naznačio da li je traženi iznos sa PDV ili bez. On je ovakav uslov okarakterisao kao diskriminatorski, navodeći da je članom 77. ZJN predviđeno da se period za koji se zahtevaju dokazi finansijskog kapaciteta može odrediti najduže za tri godine, pa je tako naručilac suzio krug ponuđača, a onemogućio one koji su 2012. i 2013. godine ostvarili promet u delatnostima. On je naveo i da je finansijski kapacitet „previsoko postovljen“ uzevši u obzir činjenicu da su advokati imali obustavu rada koja je traja od juna 2014. godine i prenela se i na 2015. Advokat Raičević iz Beograda navodi i da je naručilac u konkursnoj dokumentaciji predvideo cenu za advokatske usluge u paušalnom iznosu, a da konkursnom dokumentacijom nije odredio broj predmeta, opštih ili pojedinačnih akata, ugovora, tužbi, itd, te ponuđači mogu samo proizvoljno da daju cenu. Podnosilac zahteva dodaje i da je naručilac uskratio pravo ponuđačima na naknadu za zastupanje naručioca prema broju i vrednosti preduzetih radnji.
U odgovoru na zahtev(e) za zaštitu prava Direkcija navela je da nemaju svi advokati iskustva u zastupanju javnih preduzeća, a da je ovakav uslov odredio kako bi dobio „sasvim sigurno iskusnog advokata u ovoj materiji i koji bi pružio željenu uslugu“. Naručilac dalje ističe da bi na takav način dobio zastupnika koji je ranije „imao prilike da se susretne i primeni razne zakone i normative vezane baš za javna preduzeća (npr. Zakon o javnim preduzećima, razne Vladine uredbe i druge pravilnike koji se odnose na rad javnih preduzeća), a koji bi imao iskustva i u radu drugih državnih organa i organa državne samouprave, a vezane za postupanje istih prema javnim preduzećima. Imajući u vidu predmetne usluge, naručilac dolazi do zaključka da se ne radi o zastupanju na sudu već i da je za njega bitno da od advokata dobije i razne savete, preporuke u vezi sa primenom propisa, te sačinjavanjem opštih i pojedinačnih akata, a sve je to u direktnoj, neposrednoj vezi sa zastupanjem baš javnih preduzeća. Takođe, za naručioca je bitno da je advokat zastupao i ima iskustva u zastupanju javnih preduzeća iz njegove delatnosti kako bi mogao da razume i primeni sve ono što je specifično za konkretno javno preduzeće (npr. u slučaju izmene i dopune osnivačkog akta, odnosno statuta i pravilnika za koje nam se javlja potreba).“
Međutim, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki usvojila je ove zahteva za zaštitu prava, poništila postupak javne nabavke u celini i obavezala Direkciju za izgradnju da nadoknadi troškove postupka podnosiocima zahteva, po 51.250 dinara. Kako se u rešenju između ostalog navodi, Republička komisija konstatuje da naručilac nije obrazložio objektivnu potrebu da ponuđači raspolažu poslovnim kapacitetom kako je određeno, kao i da „zastupanje klijenata koji su javna preduzeća nije dokaz da su usluge kvalitetno i uspešno realizovane“. Takođe, navodi se u aktu Komisije, da navedeni rok nije pokazatelj da ponuđači poznaju propise i imaju veće iskustvo u pružanju usluga iz oblasti koje su predmet javne nabavke, u odnosu na one koji su je pružali u dužem periodu. S ovim u vezi u obrazloženju Komisije stoji da je konkurencija neopravdeno ograničena u smislu člana 10. Ii 76. ZJN, kao i da element kriterijuma za dodelu ugovora nije smeo da bude referenca. Komisija je primedbe podnosilaca zahteva na definisanje dodatnog uslova u smislu finansijskog kapaciteta ocenila kao osnovane, odnosno navela da je naručilac postupio suprotno članu 76. ZJN.
