Održan je još jedan, 19. po redu, Međunarodni džudo turnir i 9. Memorijal „Željko Nikolić“ u Bečeju. Reklo bi se kao i sve prethodne manifestacije u organizaciji bečejske Mladosti. Prava ikebana džudo mladosti na šest tatamia pod krovom velelepnog sportskog zdanja kraj Tise.
Ali, nije, baš, tako. Svaki turnir ovakvog profila rađa ponekog junaka. Ove godine ta čast pripala je mlađanom Aleksandru Stojkovu. Zašto?
-Aleksandar Stojkov je prvi domaći džudista kome je pripao memorijalni pehar porodice tragično nastradalog člana našeg kluba Željka Nikolića, a već je deveti Memorijal održan. Reč je o raskošnom talentu, koji tek treba da potvrdi izvanredan kvalitet. Vredan je i svi u klubu verujemo da će radom ispuniti svoja i naša očekivanja, ne krije zadovoljstvo jedan od trenera bečejskih džudista Milorad Lončarević.
Optimizam ljudi u klubu zasnovan je i na činjenici da mladi Aleksandar Stojkov (14) stiže iz poznate sportske porodice. Otac Milivoj, kao i njegov brat blizanac Stevan, bio je vaterpolista, majka Jasmina rukometašica. Tri godine stariji brat Luka je kajakaš, kao i njegov brat blizanac Miloš.
-Kako je stariji Luka već trenirao kajak, mlađi blizanci su krenuli s njim na Tisu i osvajali su medalje u mini kajaku, ali su imali i alternativne sporove. Miloš je trenirao fudbal, a Aleksandar džudo. Luka je ostao veran kajaku i dogurao je do olimpijskih nada, a mlađi blizanci su se vremenom opredelili za jedan sport. Miloš je izabrao kajak, a Aleksandru se više dopao džudo. Nismo uticali na njihov izbor, jer smo smatrali da deca treba sama da se opredele, ali ih podržavamo u sportskoj karijeri, uključio se u razgovor otac Milivoj Mika Stojkov.
Punih sedam godina Aleksandar Stojkov nosi kimono. Nema objašnjenja kako je stigao do tatamia, ali zna da ga je drevna borilačka veština privukla s prvim kontaktom.
-Osvajanje memorijalnog pehara na ovako masovnom turniru je za mene veliki uspeh, pogotovo ako se zna da to nije pošlo za rukom nijednom Bečejcu do sada. Međutim, svoj najveći uspeh do sada smatram osvajanje titule pionirskog prvaka države za 2014. godinu u kategoriji plus 73 kilograma. Sada mi je u finalu bio rival Aleksa Inđić iz Novosadskog džudo kluba Novi Sad i zadovoljan sam što sam bio bolji, jer je ta pobeda, uz zlatnu medalju i memorijalni pehar, donela i 100 evra mojoj porodici, iskren je mladi, ali snažni, Aleksandar Stojkov.
To što je bio, bar izvesno vreme, u centru pažnje medija i vršnjaka, nije i neće izbaciti iz ravnoteže stasitog džudistu. Zna da bez rada nema rezultata, a on je itekako „gladan“ novih dokazivanja na tatamiu. Vreme radi za njega. Kako je učenik završnog razreda osnovne škole, predstoji mu da se opredeli gde će nastaviti školovanje. Bez obzira da li će to biti u njegovom Bečeju ili nekom drugom gradu, za džudo će uvek biti vremena, pošto je to postao sastavni deo njegovog života.
Bravo momčino…ponos svojih roditelja. Neka te zdravlje i sportska sreća i dalje prate u životu. Čestitka od srca.