Broj projekata javno – privatnog partnerstva koje je odobrila Komisija za javno – privatna partnerstva iz nedelje u nedelje je veći. Trenutno je to 263, međutim, nisu svi odobreni projekti ujedno i ugovoreni i realizovani. Veliku većinu predlažu lokalne samouprave širom Srbije. Neke od njih imaju više tekućih projekata, mada ima i onih koje do sada nisu posredstvom ovakvih ekonomskih aranžmana poverile neku od delatnosti privatnom partneru.
Organizacije civilnog društva u Srbiji ukazuju na to da bi bilo poželjno da lokalne samouprave u kreiranju, odabir oblasti i kasnije realizaciju i analizu efekata takvih projekata, uključe i građane.
Izmene Zakona o javno – privatnom partnerstvu su najavljene još 2019. godine, ali za sada nema podataka kada će se i sprovesti. Očekuje se da će se izmene odnositi samo na deo koji se tiče usaglašavanja sa regulativama Evropske unije u oblasti javnih nabavki i da se neće ticati unapređenja dijaloga i saradnje između javnog i civilnog sektora. Upravo iz tog razloga je značajno da jedinice lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti, donesu javne politike koje će se sprovoditi na lokalnom nivou, a imaće za cilj da uspostave mehanizme za aktivan dijalog organizacija civilnog društva, odnosno građana i javnih vlasti.
Javno – privatna partnerstva i koncesije bi po definiciji trebalo da budu i ekonomski isplativi i društveno odgovorni. Sa ekonomskog aspekta, podrazumeva se da se za sredstva investirana u projekat dobije veća vrednost u odnosu na konvencionalno finansiranje (finansiranje iz budžeta, zaduživanje kod banaka ili drugih institucija i dr.). Uključivanje privatnog sektora takođe donosi i određeni nivo znanja i stručnosti koji obično nedostaje javnom sektoru, naročito u određenim oblastima (npr. energetska efikasnost). Sa socijalnog aspekta, ovi projekti moraju da uzmu u obzir zadovoljenje društvenih i socijalnih potreba građana.
Uključenost građana i OCD u proces planiranja i donošenja odluka u projektima JPP
Ostvarenje adekvatne participacije građana u procesu donošenja odluka je ozbiljan izazov i za mnogo starije i iskusnije demokratije nego što je naša. Jedan od izazova predstavlja i kompleksna priroda participacije, u smislu da je to dvosmeran proces koji jednako zavisi od građana i predstavnika javnih vlasti. U cilju obezbeđivanja veće participacije, neophodno je motivisati građane da se uključe u procese donošenja odluka, ali je takođe neophodno i motivisati institucije da uključe građane. To su dve osnovne stvari koje moraju biti sinhronizovane, jer insistiranje samo na jednoj ne može rezultirati uspehom. Obezbeđivanjem uslova za učešće građana u procesu donošenja odluka bez obavezivanja institucija na stvarno razmatranje njihovih predloga, na kvalitetnu povratnu informaciju i bez uvažavanja preporuka, rezultat nije ostvaren. Naprotiv, sasvim je moguće da će se postignuti kontra efekat jer procesi koji nisu rezultirali uspehom mogu izazvati samo ozlojeđenost građana, cinizam, produbljivanje apatije i nezainteresovanost za dalje učestvovanje.
Podsticanje učešća građana na lokalnom nivou, logična je polazna tačka imajući u vidu da je to nivo upravljanja najbliži građanima. Projektima JPP na lokalnom nivou se rešavaju one stvari koje neposredno i najočiglednije utiču na svakodnevni život građana, kao što su javni prevoz, održavanje zelenih površina, održavanje manifestacija, skupljanje i odvoz smeća, dostupnost kulturnih i sportskih sadržaja, itd. Ovo su pitanja o kojima građani imaju jasan stav, jer su to stvari koje primećuju i koje imaju uticaja na njihov svakodnevni život. Pored toga, veća je verovatnoća da će do uspešne saradnje između javnih vlasti i građana doći na lokalnom, nego na nacionalnom nivou, jer je na nižim nivoima lakše uspostaviti odnose poverenja i saradnje. A uspostavljanje efektivnih programa saradnje na lokalnom nivou može poslužiti kao primer dobre prakse i doprineti da se dobra saradnja naknadno replicira i na regionalnom, odnosno nacionalnom nivou. Lokalne samouprave se moraju podsticati da razvijaju prakse i rešenja koja odgovaraju lokalnom stanovništvu, a to se može učiniti samo uz njihovo angažovanije učešće. Kako bi građani uopšte mogli da se uključe u donošenje odluka vezano za JPP projekte, sam koncept JPP i temu je neophodno približiti građanima i podići njihov nivo razumevanja. To se prvenstveno odnosi na postrojenja za tretman otpada gde građani imaju apriori negativan stav koji je potrebno promeniti kroz posete nekim drugim postrojenjima i slično.
Posebno treba imati u vidu učešće građana i civilnog sektora u procesu pružanja određenih usluga kroz JPP model, gde njihovo uključenje može znatno doprineti podizanju i kontroli kvaliteta usluge. To je prvenstveno bitno i neophodno u oblastima zoohigijene ili socijalnih usluga, gde u većini opština imamo značajne kapacitete u civilnom sektoru.
U razvijenim zemljama Evrope i sveta primena koncepta javno-privatno partnerstva ima dugu tradiciju. Međutim, u prethodnih nekoliko godina model JPP (Public-Private Partnerships – 3Ps) zamenio je model koji u većoj meri uključuje građane u proces planiranja i odlučivanja (Public-Private-People Partnerships – 4Ps). Ovaj model je nastao iz potrebe da se reše određeni problemi koji prate realizaciju JPP, a koji se najčešće odnose na nedostatak transparentnosti kod ovakvih projekata. Imajući u vidu uticaj koji JPP ima na građane, kao krajnje korisnike usluga ili dobara, njihovo uključivanje, pogotovo u fazi planiranja projekata JPP je od ključnog značaja ne samo u procesu sprovođenja, već i održivosti rezultata projekta.
Koncept 4Ps nije jedini inovativni način uključivanja građana. Postoje i drugi koncepti koji imaju za cilj stvaranje inkluzivnijeg upravljanja (governance) kroz uključivanje različitih aktera, ali 4Ps specifično cilja veće uključivanje građana na koje određeni projekat JPP ima direktan uticaj. Iako ne postoji jedinstvena definicija ovog modela, postoje ključni principi koji se mogu prilagođavati od slučaja do slučaja.
Izdvajamo neke od njih.
Počnimo od principa 1 koji je definisan na sledeći način: Uključiti građane prilikom pripreme strateških dokumenta, na različitim nivoima vlasti, kako bi se uzele u obzir njihove potrebe. Drugi po redu princip kaže: Osnažiti gradove i opštine i druge aktere na nižim nivoima vlasti da mogu da budu inicijatori predloga projekta JPP, uz primenu koncepta 4Ps. Naredni, treći princip odnose se na to da je potrebno unaprediti kapacitete predstavnika javnih vlasti da uključuju građane kod JPP projekata, posebno OCD i privatni sektor, koji ima neophodnu ekspertizu. Izdvajamo princip 5 – učiniti projekte JPP transparentnijim, posebno u pogledu obaveza koje su preuzeli svi partneri.
Kod principa 7, koji izdvajamo, navodi se sledeće: postaviti jasne kriterijume selekcije projekata JPP (posebno onih koji iniciranih od strane građana) kako bi se osiguralo da najbolji projekti budu finalno selektovani za implementaciju. Osmi princip kaže – definisati ekološku održivost kao ključnu komponentu prilikom evaluacije i odabira projekata JPP.
I za kraj, izdvajamo deveti princip – podržati privatne partnere da (samostalno ili u konzorcijumu) finansiraju JPP projekte, kroz obezbeđivanje poreskih olakšica, stimulativnih kamatnih stope i slično.
Adekvatno informisanje javnosti je takođe ključan aspekt primene modela 4Ps. Informisanje se često olako uzima, iako je jedan od osnovnih preduslova kvalitetnog i svrsishodnog učešća. Da bi adekvatno učestvovali u planiranju i donošenju odluka, građani moraju biti informisani. Na prvom mestu, moraju biti informisani o načinima putem kojih se mogu uključiti u procese donošenja odluka. Dakle, uspostavljanje mehanizama učešća bez njihove promocije nema smisla. To je najčešće faza u kojoj nedostaje proaktivnija uloga lokalnih i državnih institucija. Stiče se utisak da institucije smatraju da su ispunile svoju obavezu time što su kreirale mehanizme za učešće građana i da tu njihova obaveza prestaje. Čak i ako na trenutak zanemarimo činjenicu da je jedna od osnovnih obaveza javnih vlasti da informišu svoje građane, može se postaviti pitanje koja je svrha uspostavljanja mehanizama ukoliko se građani ne upoznaju sa njima. Nažalost, uspostavljeni mehanizmi za učešće građana su vrlo često samo ispunjavanje formalnih zadataka, pre nego izraz istinske želje da se što veći broj građana uključi u ono što ih se tiče.
Kako su neke od lokalnih samouprava u Srbiji svesne toga da će im uključivanje organizacija civilnog društva u JPP pomoći da, osim informisanja građana, usluge budu adekvatnije pružene, a lokalna samouprava i njene službe i organizacije, jednostavno rečeno, rasterećenije, kreiran je model svojevrsnog foruma za dijalog koji je do sada potpisalo nekoliko opština. Među njima je i opština Bajina Bašta u Zlatiborskom okrugu gde je Udruženje za unapređenje životne sredine i javnih prostora EKO- Planeri, direktno uključeno kako bi sa lokalnom samoupravom povećalo učešće građana u procesu planiranja i sprovođenja JPP.
Пројекат „Јавни интерес у фокусу грађана општине Бечеј“ суфинансиран је из буџета општине Бечеј. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
