Fudbal je čudna igra i ko ne shvati njenu suštinu ispašta. To se ne odnosi samo na aktere na terenu, već i one oko njega.
Do najudaljenijih navijača. Malo je ko u nedelju po podne kraj bečejskog parčeta Tise pomislio da bodovi neće ostati u njihovoj avliji. Imali su, već od 22. minuta igrača više, postigli su na vreme gol u 31. minutu i na odmor se otišlo a da gosti nisu ni pokušali da priprete. Međutim, konstatacija iz prve rečenice se ostvarila u nastavku, jer se fudbal igra do poslednjeg zvižduka sudije.
-Tri boda kraj Tise su za nas velika kao čitav Beograd. Ovom pobedom se vraćamo u život. Bili smo u problemu minulih šest utakmica i zato smo ušli nervozno u igru, što je prouzrokovalo da vrlo rano ostanemo sa igračem manje na terenu. Nismo uspeli da uhvatimo ritam u prvom delu utakmice. Poluvreme je stiglo u pravi čas. Rekao sam igračima da zaborave da igramo sa igračem manje, jer nemamo šta da izgubimo. U nastavku smo odigrali hrabro i nagrađeni smo za borbenost, konstatacija je trenera Novobeograđana Gorana Dragoljića.
Neshvatljiva je bila indolentnost Bečejaca u nastavku. Očekivali su da pobeda dođe sama od sebe, a toga u sportu nema. Mora se uložiti trud, ne smeju se praviti greške, pogotovo ne u fazi odbrane i to iz utakmice u utakmicu.
-Imali smo sve u svojim rukama i ostali smo bez ičega, tačnom konstatacijom počinje svoju ispovest posle poraza (1:2) od Bežanije šef stručnog štaba Bečejaca Branko Savić. Znali smo da ekipa sa igračem manje igra motivisanije, sa 300 odsto angažovanosti, zgusnuto u odbrani i pokušava kontranapadima da ugrozi protivnički gol. Sve što smo znali, dogodilo nam se i morali smo, teška srca, da čestitamo rivalu na pobedi. Pravimo iste greške iz utakmice u utakmicu. U fazi napada ne realizujemo prilike, a u odbrani nam je suđeno da primimo kod kuće gol ili dva. Ne mogu da zamerim igračima da se nisu zalagali, ali ponavljaju greške i onda ih hvata nervoza, što ostavlja katastrofalne posledice.
Umesto da su pobedom prvi krug ligaškog dela prvenstva završili da osmom mestu i tako bili u grupi timova kojima se smeši plej of, oni su sada na „koti 12“, koja ih vraća u srpskoligaški fudbal.
-Bodovno nismo mnogo zaostali za željenim plasmanom u plej ofu, ali smo zaostali. Nadamo se da će nastavak doneti neke promene u igri, da ćemo praviti manje grašeka, da ćemo biti efikasniji, da ćemo, da ćemo… Moramo verovati u sopstveni rad i kvalitet i onda će neke stvari doći na svoje mesto, zaključuje kormilar tiskog broda Branko Savić.
Kako se prvenstvena trka ne prekida poslednjim kolom prvog kruga ligaškog dela takmičenja, nego će se igrati još osam iz drugog kruga, eto prilike da se već u narednoj utakmici protiv Budućnosti iz Dobanovaca krene uzlaznom linijom, pa dokle se stigne.
