Ni najveći pesimisti nisu to očekivali. Do subote poslednjeplasirani Stari grad pobedio je kraj Tise vodeće Bečejce, koji su sada pali dve stepenice niže.
Ako se vrati film unazad, jasno je da je OFK Bečej 1918 jesenju titulu izgubio u svom dvorištu. Od 21 mogućeg boda, osvojili su pred svojim navijačima 13, a u gostima, takođe na sedam utakmica, 17 bodova. Doda li se svemu da su u gostima bili daleko efikasniji 19:8, naspram 10:8 kod kuće, onda je sve jasno.
-Ovo nije alibi za poraz, ali imali smo tokom minulog trenažnog procesa nedaća oko izostanaka igrača. I pored svega, ne mogu da se požalim na pristup utakmici. Možda je prvo poluvreme bilo nešto slabije, jer nismo stvarali prilike, a iz greške, što nam se ponavlja, primili gol. U nastavku smo zaigrali angažovanije, stvorili i šanse, ali Savanović, Šormaz i Preradov nisu postigli golove. Nije nas to obeshrabrilo, nastavili smo sa atacima ka golu rivala i uspeli da izjednačimo pogotkom Vorgučina. A onda već u prvom napadu rivala nova greška i iz jedanaesterca smo primili drugi gol. Da se to nije dogodilo, ostalo je sasvim dovoljno vremena da preokrenemo rezultat. Ostaje žal što nismo pobedili i zadržali se na vrhu tabele, ali neće nas to poremetiti. Pokazali smo da imamo potencijal za ostvarenje zacrtanog cilja, a to je da na kraju budemo među prve tri ili četiri ekipe. Pomalo nam je krivo što nećemo biti jesenji prvaci, a zaslužili smo to, imajući u vidu da smo najveći deo polusezone bili na vrhu, rekao nam je odmah posle subotnjeg poraza (1:2) Bečejaca od Bačkopalančana šef stručnog štaba Bečejaca Branko Savić.
Ima onih koji tvrde da je datum „13“ kriv za šok kraj Tise. Pre će biti da razlog poraza treba tražiti u izostanku „kvarteta T“, Terzina zbog isključenja u Rumi, Tomića i Tutnjevića zbog parnih kartona, pogotovo Tomčića, koji je imao privatne obaveze, Milovanova zbog povrede, Krajinovića bolesti, a i Dražić zbog povrede nije sastavio pola sata igre. Izostanak sedmorice je, ipak, previše, pogotovo kada se doda da su se Palančani predstavili u solidnom svetlu i ne zaslužuju da nose „fenjer“.
Brideće „palanački šamar“ dugo i iz svega valja izvući pouku. Nije ovo prvi put da su Bečejci pružili bledo izdanje protiv ekipa iz „donjeg doma“. Znači, svako mora poraditi na motivacionom planu. Nema „velikih“ i „malih“, svako svakoga može da pobedi, i tako se mora prići protivniku na terenu.
Na kraju valja primetiti da je ovo bila prva utakmica na kojoj sa 14 postignutig golova na 12 utakmica vodeći strelac karavana vojvođanskih srpskoligaša Miloš Savanović nije zatresao mrežu rivala. Ustvari, jeste u 12. minutu, ali je pogodak ispravno poništen zbog ofsajd situacije. Mora se znati i to da je igrao nedovoljno oporavljen, što je ostavilo traga.
