Slavlje Fudbalskog kluba Jedinstvo iz Bočara. Dvostruko. Ne zna se koje je draže. Da li obeležavanje 70. rođendana ili izuzetne minule polusezone u Međuopštinskoj ligi Žitište – Kikinda, gde su poput „kaznene ekspedicije“ bez izgubljenog boda stigli do naslova jesenjeg prvaka.
Svih 11 rivala su pobedili i ostvarili gol razliku 55:6. Za respekt. Tim povodom, preksinoć je u selu održana prigodna svečanost. U istoj sali su bili aktuelni igrači Jedinstva, ali i tridesetak predstavnika ranijih generacija, počev od najstarijeg živog bočarskog fudbalera s brojem 7 na dresu Luke Adamovića, preko „jedinice“ Boška Krajinovića, pa tako redom…
Bilo je i predstavnika Fudbalskog saveza Zrenjanin, Žitište, Kikinda, sudijske organizacije, klubova dve Vojvodine, iz Bašaida i Novog Miloševa, Lehela iz Međe, pa Mesne zajednice Bočar, opštine Novi Bečej, brojnih sponzora na čelu s „Nedić agrarom“… Uručeno je i dvadesetak zahvalnica onima koji su dres Jedinstva natapali znojem ili su na drugi način doprineli da se o bočarskom fudbalu govori s dužnom pažnjom. A posle oficijelnog dela, nastavljeno je druženje u čijim pričama, podstaknutim pročitanim prilogom iz istorije bočarskog fudbala, su evocirane uspomene sa i oko terena.
Bočar je, inače, jedno od manjih banatskih sela, najmanje u novobečejskoj opštini, ali kada je sport u pitanju uvek se uspešno nosilo i s većima od sebe. Tako je bilo ranije, tako je sada. Tome je, verovatno, doprinela multietičnost, pa su se meštani međusobno nadmetali i iz te viteške borbe je isplivao kvalitet. U fudbalu se to najbolje potvrđuje. Uporedo s formiranjem Sokolskog društva 1921. godine, počela je da skakuće i fudbalska lopta po seoskim ledinama. Obično nedeljom po podne, kada se nije radilo, mladež bi se, po nacionalnoj pripadnosti, okupljala i dodavala loptu bez ikakvih pravila. Nemci su se prvi drznuli i 1924. godine oformili klub BSK (Bočarski sportski klub), a našlo se poneko mesto u timu i za talentovanog Mađara ili Srbina. Tako je bilo do 1939. godine, kada su i Srbi osnovali OFK Polet, ali bez obzira na polet s kojim su ušli u čitavu priču, sve je bilo kratkog daha, pošto je okupacijom bila zabranjena svaka organizovana aktivnost srpske omladine. A onda počinje istorija Jedinstva. Nekoliko naprednih omladinaca je po završetku Drugog svetskog rata 30. juna 1945. godine oformilo Sportsko društvo sa atletskom, gimnastičkom, fudbalskom i šahovskom sekcijom.
Trebalo je smisliti ime. Uslovno rečeno, „kum“ je bio Dimitrije Mita Jankov, koji se lomio između imena Banat i Jedinstvo. Presudio je, prema njegovom ranijem kazivanju, simbol zajedništva u drugom imenu. Igrom slučaja, bočarsku Jedinstvo je prvu utakmicu odigralo s rivalom iz Bašaida i bilo je 3:3, a i poslednja utakmica pre desetak dana bila je s istim rivalom Vojvodinom. Pobedilo je Jedinstvo sa 4:0. Onu prvu utakmicu, i kasnije na početku pisanja klupske istorije, Jedinstvo je igralo sastavu broj 1. Aleksandar Perišić – Šana, 2. Krsta Ognjanović, 3. Đoka Stanojević, 4. dr Andor Čik – Bandi, 5. Rada Uvalin – Pufa, 6. Svetozar Odžin – Cezi, 7. Mita Nikolić – Bacan, 8. dr Aleksandar Ognjanović, 9. Dimitrije Jankov – Mita, 10. Milan Košničar – Kržak i 11. Paja Munćan, a povremeno su ulazili u igru Milivoj Košničar – Haka, Dušan Markuš – Vrabac, Đorđe Marošan, Dušan Crnjanin, Dušan Ćurčin i Milan Ćurčin – Burka. -Možda smo trebali ovo slavlje da organizujemo 30. juna, na dan kada je Jedinstvo registrovano, ali smatrali smo da će jesenja sezona proteći u znaku našeg tima i, evo, bili smo u pravu. Lepše je slavlje uz potvrdu rada s terena, preduhitrio nas je aktuelni predsednik, svojevremeno vrsni golman, Milorad Karan.
Gotovo je sigurno da ćemo se u narednoj sezoni takmičiti u Područnoj ligi Zrenjanin. Znamo šta nas čeka. Bili smo pre par godina područni ligaš i već u prvoj godini plasirali se na drugo mesto, čime nam je izmakla Vojvođanska liga. To je poremetilo jedinstvo u Jedinstvu, a epilog je vraćanje u „blatnjavu banatsku ligu“ već naredne sezone. Letos smo se ponovo okupili i dogovorili da pokušamo u godini jubileja nešto da uradimo, čime ćemo se odužiti svim ranijim generacijama. I, evo, stvari su postavljene na svoje mesto. Sada već razmišljamo o narednoj sezoni i onome što nas čeka.
Malo je Bočaraca koji znaju da su se prve utakmice igrale u Bekošu, na improvizovanom igralištu ledine preko železničke pruge. Sadašnja lokacija igrališta je od 1952. godine, kada je izdejstvovana dozvola da se gradi teren u centru sela. Naravno dobrovoljnim radom je sve urađeno. Rekonstrukcija terena nivelisanjem i postavljanje ograde oko celog igrališta obavljeno je 1970. godine, pa je tadašnja generacija igrala kao domaćin u Ostojićevu, ali joj nije smetalo da, poput ove sadašnje, bude „kaznena ekspedicija“ po severnobačkim terenima i plasira se u ondašnju Područnu Subotičku ligu.
Osamdesetih godina klub je dobio sopstvene svlačionice sa pratećim sanitarnim sadržajem, a na prilaznom prostoru igralištu izgrađeni su tereni za male sportove i sve je preraslo u sportski centar, kojim se u selu ponose. Letos su iskopani temelji, a do narednog leta i prelaska u viši stepen takmičenja trebalo bi da budu gotove betonske tribine za par stotina gledalaca, čime će i najvijači Jedinstva dobiti optimalne uslove za praćenje igara svojih ljubimaca. Tokom minulih sedam decenija postojanja Jedinstva, prodefilovale su generacije i generacije, a dres su znojem natapale stotine fudbalera iz sela. Neki analitičari tvrde da je svaki treći mladić Bočara izvesno vreme nosio dres Jedinstva.
Mnogi su prerasli sredinu i nastavili karijeru u renomiranijim klubovima. Vremenom se smanjio broj stanovnika, pa je došlo vreme da se sada angažuju mladići iz okoline, ali su oni uvek u Bočaru primani kao svoji. Kao što je pomenuta prva generacija bočarskog Jedinstva, tako valja predstaviti i aktuelnu, pogotovo što beleže izvanredne rezultate na terenu. Komandant parade je već pomenuti predsednik Milorad Karan, šef stručnog štaba je Novobečejac Strahinja Vasković, a asistent u radu sa ekipom je svojevremeni kapiten i sada seoski „knez“ Igor Munćan. Dres nose golman Igor Vlaškalin, te igrači Mladen Adamović, Radovan Vujić, Branislav Žigić, Branislav Jarić, Ivan Košničar, Goran Lukić, Borislav Markov, Lazar Mirkov, Marko Nagrin, Duško Penavski, Slobodan Rockov, Zoran Spahić, Branislav Stojanović, Milan Čubrilo, Andrej Horvat, Dragan Šibul i Branislav Šugić.
-Iako su u sportu uvek moguća iznenađenja, mislim da kvalitet igrača koji imamo prevazilazi rang takmičenja u kojem se nalazimo. Drago mi je da radim sa takvim igračima i na treninzima se već polako pripremamo za ono što nas čeka naredne jeseni, iskren je trener Strahinja Vasković. U ovom trenutku samo mesto čuvara mreže nije adekvatno popunjeno s dva golmana. Na ostalim pozicijama po najmanje dvojica kvalitetnih igrača konkuriše za mesto u timu. I što je vrlo bitno, igra se u znaku klupskog imena.
Optimizam raste činjenicom da dvadesetak mališana uzrasta od 10 do 15 godina pika loptu, što bi trebala da bude budućnost bočarskog fudbala.
