Iako će 29. decembra napuniti tek 20 godina, napadač srpskoligaša sa Tise Miloš Zličić nije nepoznato ime fudbalskoj javnosti. Istina, tome je doprineo i, gotovo, tri godine stariji brat Lazar, sada član superligaša Voždovca, ali su obojica fudbalski zanat „pekli“ u našem najstarijem superligašu Vojvodini.
-Igranje za mlađe kategorije Vojvodine mi je ostalo u lepoj uspomeni. Bili smo uigrani, puni elana i želje da se dokažemo i zaigramo za seniore, ali samo se snovi ostvaruju za jednu noć. Da bi se, zaista, postao fudbaler, potrebno je mnogo dana i rada. Istina, odigrao sam pet utakmica u superligaškoj konkurenciji za Vošu, ali sam shvatio da mi je bolje da idem na kaljenje i igram, kako bi stekao neophodno iskustvo i rutinu. Ne kajem se zbog toga. Mlad sam, vreme radi za mene. Verujem u sebe i rad koji mi predstoji, započinje fudbalsku priču Miloš Zličić.
Još u mlađim kategorijama Vojvodine je primećena njegova žeđ za golovima. U jednom derbiju protiv omladinaca subotičkog Spartaka eksplodirao je postigavši šest golova u pobedi od 8:0. A onda je stiglo zatišje. Polusezonu proveo je na kaljenju u tada prvoligašu ČSK iz Čelareva, gde je odigrao osam utakmica. Naredne polusezone u Cementu iz Beočina odigrao je duplo više utakmica i postigao gol. Onda je došla polusezona u kulskom Hajduku 1912 i tri gola na 12 utakmica. Letos je stigao u OFK Bečej 1918 i na maksimalnih 15 utakmica 12 puta zatresao mrežu rivala, što mu je donelo zaslužen epitet „snajperista sa Tise“.
-Za moj dolazak u Bečej najzaslužniji je trener Milan Belić. Znao sam da gaji, jer je svojevremeno i sam bio napadač, ofanzivni način igranja, što mi lično odgovara. Iako sam neke igrače prvi put upoznao na treningu u Bečeju, uspeli smo da ukomponujemo solidan mladi sastav i igramo dobro. Uknjižili smo 21 bod, prezimećemo na sedmom mestu i verujem da su u klubu zadovoljni. Lično, ovo je moja najuspešnija seniorska polusezona. Ispunio sam sopstvenu želju da mi golgeterski konto bude dvocifren, jer je kraj mog imena brojka 12. Počeo sam sa dva het-trika, ali nije se moglo očekivati da ću u istom ritmu nastaviti. Još po dva puta sam postigao dva, odnosno jedan gol. Nije dobro što na ostalih devet utakmica nisam zatresao mrežu, a bilo je prilika. Razumljivo, kad smo igrali ofanzivno, bez obzira ko nam je rival i da li smo gostovali ili igrali pred našim navijačima, analizira polusezonu koja se završila prvi strelac vojvođanskih srpskoligaša Miloš Zličić.
Navijači kraj Tise sada sa zebnjom očekuju ishod zimskog prelaznog roka, jer se plaše da mlađi Zličić ne nastavi istim ritmom da u jednom klubu igra po polusezonu. Istina, nema razloga za to, ali u fudbalu važi krilatica „nikad ne reci nikad“.
-Imam dogovor da mogu da idem ako mi se ukaže povoljna prilika. Pod to „povoljna“, ne računam na prvoligašku ponudu, već samo superligašku. Ne brinem što mi je karijera išla silaznom putanjom, od superligaške konkurencije, preko prvoligaške u srpskoligašku, jer sam za to vreme uknjižio 56 seniorskih utakmica i postigao 16 golova u zvaničnoj konkurenciji, čemu valja dodati i one prijateljske. To je ono što nedostaje mladom igraču. Ne bude li adekvatnih ponuda, na proleće ću nositi dres Bečeja i, nadam se, nastaviti da tresem mreže, što će mi, zajedno sa klubom, sigurno podići fudbalski rejting, trezveno razmišlja vrsni napadač Bečejaca Miloš Zličić.
Valja dodati da je Miloš Zličić u periodu od 2014. do 2017. godine nanizao 19 nastupa za mlađe selekcije Srbije i postigao ukupno sedam golova. Najberićetniji igranje bilo je u Y-16, gde je 12 puta nosio dres sa državnim grbom i postigao pet golova. Za godinu dana mlađu selekciju igrao je tri puta i jedanput zatresao mrežu. U uzrastu 17 i 18 godina zabeležio je po dva nastupa, a zatresao je mrežu Slovenaca u starijoj selekciji.
