Vojvođanski srpskoligaši odigrali su pet kola, što je četvrtina polusezone, a fudbaleri OFK Bečej 1918 su ostvarili po jednu pobedu i nerešen rezultat i zabeležili tri poraza, uz gol razliku 4:11, što ih pozicionira na nezahvalno 17. mesto u karavanu od 20 članova.
Kažemo nezahvalno, jer će na kraju sezone status srpskoligaša izgubiti sigurno šest klubova, a možda i sedam ako prvak kroz baraž ne bude stekao prvoligaški status.
Narod kaže, „bolje sprečiti, nego lečiti“. Zlobnici su uvek najglasniji i već su Bečejce spustili u nižu Vojvođansku ligu, a bačkogradištansku Vojvodinu, koja je posle pet utakmica lider vojvođanskog „severa“ sa maksimalih 15 bodova, prebacili u Srpsku ligu – grupa Vojvodina. Istina je da je prvenstvena trka duga i za vodeće klubove u bečejskoj opštini teška. Oni koji vode fudbalske „abrove“ po kafićima, kladionicima i na drugim mestima i ne sanjaju koliko teška.
Ne treba aktuelne uspešne rezultate najstarijeg kluba imena Vojvodina suviše glorifikovati, niti minorne Bečejaca kuditi. Vreme će pokazati da li će sve ići dosadašnjim tokom, uz napomenu da još uvek ima vremena za dodatnu selekcuju igrača. Jer, letnji prelazni rok u fudbalu traje do 5. oktobra, a zimski je u intervalu od 11. januara do 5. februara 2021. godine.
Sudeći po do sada viđenom na terenu, za Bačkogradištance je prelazni rok, bar što se dovođenja igrača, završen. Jedino bi mogli da ustupe nekog mlađeg igrača nižerazrednim klubovima s ciljem da što više igraju i stiču preko potrebno iskustvo. Kod Bečejaca je, pak, situacija dijametralno suprotna. Njima je previše igrača otišlo, a oni koji su stigli nisu adekvatne zamene, pa bi, dok još traje prelazni tok, valjalo angažovati nekog iskusnijeg u svakoj fazi igre, defanzivnoj, veznoj i napadačkoj. Pogotovo ovoj poslednjoj.
Prelazni rok, obično, služi da bi se klubovi pojačali, ali nije uvek baš tako. Bečejci su ovog leta u Nikoli Furtuli izgubili golgetera koji prevazilazi okvire srpskoligaškog fudbala. I to par dana uoči starta prvenstvene trke, što znači da je bio uigravan za aktuelnu sezonu. Da je konstatacija o njegovom kvalitetu tačna, potvrđuje činjenica da je vodeći strelac vojvođanskih srpskoligaša sa pet postignutih golove. Otišao je i Ilija Erdeljan, koji je postizao golove i na prvoligaškim utakmicama, a i u debiju za novi klub Kozaru iz Banatskog Velikog Sela bio je strelac. Olako se odreklo i visokog Bratislava Jelića, koji je kraj Tise forsiran na poziciji štopera ili zadnjeg veznog, a u novom klubu Vojvodini iz Bačkog Gradišta je kao najistureniji napadač postigao šest golova na pet utakmica. U istom klubu je tri gola postigao Bojan Ćulum, a dva Slavoljub Dabižljević.
Među strelce, mada to nije njegov prevashodni zadatak, upisao se i Nemanja Jović, koji se vratio u Mladost iz Turije, a uknjižio je i tri asistencije. Šest golova u Srpskoj i 12 golova u Vojvođanskoj ligi bivših igrača OFK Bečej 1918, a njihove zamene su postigle samo četiri, od čega nijedan u gostima. Premalo za iole svetlije sutra!
Bečejci su ovih dana angažovali Strahinju Ilića, koji se praktično vratio iz redova novog srpskoligaša Mladost GAT, ali on po prirodi nije golgeter, već igrač sredine terena, koji kvari igru rivala. Možda nije na odmet probati s iskusnim Miloradom Janjušem, ali tek kad se oporavi od povrede, na prirodnoj poziciji napadača. Ipak je najrealnije pronaći iskusnog strelca, koji su zaoštrio konkurenciju u fazi napada i to bi, možda, probudilo iz letargije Luku Krajinovića, Jovana Mitrovića, Tamaša Nađa i Sinišu Nijemčevića.
Podsetimo, fudbal se još uvek igra za golove, zato je i najteže, ali i najlepše, biti golgeter.
