Imajući u vidu da su novajlije u karavanu vojvođanskog „severa“, malo je ko davao šanse za visok plasman Vojvodini iz Bačkog Gradišta.
A oni su to najavljivali, jer su dobro „skenirali“ rivale i sopstvene mogućnosti. Istina, nisu „pucali“ na titulu, ali su im ambicije bile da se nađu među tri prvoplasirane. Tokom najvećeg dela jesenje polusezone bili su lideri i na kraju zasluženo poneli titulu jesenjeg prvaka sa skorom od 12 pobeda, dva nerešena rezultata i tri poraza, uz gol razliku 40:10 i 38 bodova, koliko ima i drugoplasirana Bajša.
-Pokazalo se da smo bili u pravu kada smo najavljivali mogućnost da budemo u samom vrhu, među tri prvoplasirane ekipe. Ostaje žal što nismo u derbiju protiv Bajše na našem terenu bili na nivou prethodnih derbija, jer bismo sada imali opipljivu bodovnu prednost. Ne zbog toga što napadamo Srpsku ligu, već da zaokružimo uspešnu polusezonu. Daleko je kraj prvenstvene trke. Realni smo, kao što smo bili letos kada smo najavljivali borbu za visok plasman, teško će biti ostati na tronu, jer nas čeka daleko teži raspored na proleće. Ali, ostavimo da se sve vidi na terenu, ispravno rezonuje najmlađi trener vojvođanskog „severa“ Lazar Dabižljević.
I dok trener spušta loptu na zemlju, ambiciozni predsednik kluba Goran Kudrić se zagonetno smeška. Analize će pokazati da li ovaj sastav može da izdrži napornu trku ili je potrebna dopunska selekcija.
-Kao prvo, prezadovoljni smo debijem u vojvođanskoj ligi. Istina, na momente je bilo i pada, što je razumljivo, bilo je i „klipova“ sa strane, što nije razumjivo, ali sve smo prebrodili i niko ne može da nam prigovori na osvojenoj tituli jesenjeg prvaka. Možda će doći do nekih promena u igračkom kadru, sve zavisi od razgovora sa igračima, a neće biti iznenađenje ako sa dva, tri igrača povećamo konkurenciju i kvalitet aktuelnog izdanja, veli predsednik Goran Kudrić.
Većina igrača nisu Bačkogradištanci, ali su izuzetno srdačno prihvaćeni u klubu i svim srcem se osećaju domaćim. Rukovodstvo ispunjava ne velike obaveze prema njima, oni su zadovoljni uslovima i načinom rada, a rezultati su dodatni motiv da se osećaju članovima „srećne i zadovoljne porodice“.
Odbrana predvođena izvanrednim golmanom Isidorom Milovanovim, koji je najmanje u ligi, samo 10 puta, vadio loptu iz mreže i komandantom defanzivne linije kapitenom Bojanom Bilbijom, koji je, na žalost, najavio završetak igračke karijere, doprinela je smirenosti.
U veznom redu su nosioci igre bili borac bez mane i straha Bojan Đekić, koji je postigao i tri gola, sedmostruki strelac i sa 10 asistencija prvi „paker“ Nenad Vinović, dok je povreda omela dvostrukog strelca Slavoljuba Dabižljevića da pruži više iz svog bogatog fudbalskog repertoara.
„Udarna igla“ bio je Bratislav Jelić, koji je postigao 12 golova, u finišu se razgoropadio Miodrag Pelengić sa pet lopti u mreži rivala i nekoliko asistencija, a permanenta opasnort po protivničke odbrane bio je brzonogi četvorostruki strelac Bojan Ćulum. Naravno, i ostali su bili neraskidive „karike u lancu uspeh“, od kojih je, svakako, prijatno iznenađenje mlađani Uroš Preradov po levom boku, strelac jednog gola, koliko su postigli Lazar Vranješ, Dimitrije Ilić i Marko Džigurski.
Preostala tri gola su dva Aleksandra Prodanova i autogol u Tovariševu. Možda bi ukupan saldo, u broju datih golova, bio i veći da trener Lazar Dabižljević u pojedinim utakmicama nije pružao priliku i mlađim igračima, koji su svakodnevno na treninzima vredno radili i određenom minutažom su nagrađeni i proverevani koliko mogu u datom trenutku.
