Imajući u vidu rezultate srpskoligaša sa Tise u aktuelnoj sezoni, bilo je pitanje trenutka kad će doći do rastanka Bečejaca i trenera Milana Belića.
Pet poraza u gostima, od kojih je tek u poslednjem postignut jedini gol, a onda i kod kuće od Кozare iz Banatskog Velikog Sela učinili su svoje. Milan Belić je podneo ostavku, koju je rukovodstvo Bečejaca prihvatilo.
-Morao sam iz moralih i svih drugih razloga da podnesem ostavku. Iako sam uradio sve što je u mojom moći, rezultata nije bilo. U takvim slučajevima dolazi do rastanka, a ceh plaća trener. Šok terapije nekada uspevaju. Želim mom dosadašnjem klubu, jer su bili korektni, sve najbolje. Možda će neko drugi uspeti da postigne više. Ja se vraćam obavezama koje imam u matičnoj Vojvodini i videću šta i kako dalje, rekao je povodom rastanka sa Bečejcima Milan Belić.
Jednostavno, namestilo se tako. U ključnoj utakmici protiv Кozare, nije realizovan penal, dva puta je uzdrmana prečka, još nekoliko izglednih prilika je otišlo u nepovrat, a rival je iz dva kontranapada postigao isto toliko golova. Izgubio je bolji tim, što nije ništa novo. Ali, Bečejcima se serija poraza, baš, otegla i brod je tonuo sve dublje i dublje. Pretposlednja pozicija ozbiljno upozorava.
Istina, dugo je prvenstvo i još uvek može da se spasi najgoreg, ali pod uslovom da se mnoge stvari menjaju iz korena. Jedna od istina je da srpskoligaški rang takmičenja ne dozvoljava previše eksperimentisanja s „bonus“ igračima.
Bečejci u ovom trenutku od dvadesetak fudbalera imaju, čak, devetoricu devetnaestogodišnjaka i mlađih. Кratko je vreme do isteka aktuelnog prelaznog i pitanje je ima li u ovom trenutku na fudbalskom tržištu igrača koji su neophodni, ali u zimskom prelaznom roku se mora uraditi dopunska selekcija. Samo da bodovni zaostatak ne bude prevelik i sve bude prekasno.
