Dvadesetosmogodišnja Gabrijela Vogrinec gradi uspešnu karijeru modela u Evropi. Sve je počelo 2010. godine učešćem na „Topmodels Context Benelux” i, više nego odličnim plasmanom, budući da, kako kaže, nije ni sanjala pobedi.
– Više sam to videla kao avanturu i šansu da upoznam nive ljude baveći se nečim što volim. Oduvek me je privlačilo manekenstvo i fotografisanje, tako da sam to videla kao prvi korak ka uspehu. Upoznala sam mnogo ljudi, dobrih i loših, ali uvek sam znala da ih tačno procenim i donesem pametne odluke, priča Gabrijela Vogrinec.
Ona dodaje da je na finalnoj večeri pomenutog takmičenja upoznala Filipa Vandenberghe, vlasnika najpoznatijeg vebsajta „Missitems ” koji prati i piše o svim dešavanjima u svetu mode, manekenstvu, izborima za mis. Već nakon prvog fotografisanja za njegov vebsajt, upoznala je osobu koja joj je od tog dana, pored omiljenog fotografa, postala i najbolji drug.
Manekenstvo i modeling su je zanimalo još otkako je bila devojčica.
– Interesovanje za manekenstvo je počelo od oblačenja i presvlačenja barbika, priča nam ona. Posle toga je i sama počela da se oblači, da se šminka, stavlja nakit, organizuje male modne revije kod kuće i vežba poziranje.
– Sa devet godina sam prvi put kročila na podijum, bila sam mini manekenka za firmu „Deko” u Bačkom Gradištu. Zvuči možda smešno, ali kada gledam unazad, rado se sećam svakog koraka do današnjeg dana i uspeha…objašanjava.
Pored Belgije u koju je otišla sa 17 godina, radi i na tržištu Holandije. Upravo u toj zemlji je imala i najdraže fotografisanje, za koje priča da je bilo na plaži, u malom primorskom gradu.
Fitnes usklađuje sa poslom modela, a slobodno vreme provodi sa ćerkicom.
– Obilazimo zabavne parkove, bioskope, zoološke vrtove. Treniram i pomažem mami koja mi je najveća podrška u svemu što radim i odlučujem u životu, kaže dvadesetosmogodišnja Gabrijela. U Srbiji boravi svake godine, uglavnom jednom godišnje. Prošle godine je propustila, ali ove godine dolazi sigurno.
O ponovnom životu u rodnoj zemlji trenutno ne razmišlja. Navela je za to nekoliko razloga.
– Sada, nakon 11 godina u Belgiji, ne razmišljam o tome da se vratim da živim u Srbiju, a to iz nekoliko razloga: otac moje žerke je Belgijanac i imaju veoma dobre odnose, tako da bi bilo veoma sebično od mene da ih razdvojim. Kao drugo, ja sam došla u Belgiju kada sam imala 17 godina, ovde sam završila školu, položila vozački, našla prvi posao, stekla nove prijatelje, provela sam pola života u Belgiji i to onu ozbiljniju polovinu života, tako da mislim da bi mi bilo teško da se naviknem kada bih se vratila, navodi naša sagovornica.
Ali, kako ističe, to ne znači da joj Srbija i sve u njoj ne nedostaje.
– Često me hvata nostalgija, a inače kod kuće slušamo po ceo dan Naxi radio. Muzika leči sve, rekla nam je za kraj razgovora mlada i uspešna žena.
