Nebojša Ilić Cile je srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Stalni je član „Ateljea 212“, a igra i u Narodnom pozorištu i Pozorištu „Boško Buha“, za dvadesetak godina bavljenja glumom snimio je isto toliko filmova i ostvario niz televizijskih uloga…

Dobitnik je prestižne Sterijine nagrade 2010. godine za ulogu u predstavi „Čekaonica“… Ljubitelji kinematografije ga prepoznaju po ulozi štrebera u kultnom filmu „Lajanje na zvezde“, zatim Bože Dunstera u filmovima “Montevideo, Bog te video!“ i „Montevideo, vidimo se!“ ili Manulaća u najgledanije srpskom filmu „Zona Zamfirova“ i da ne ređamo dalje.

Međutim, Bečejci će u četvrtak, 9. marta, imati priliku da u svečanoj sali Narodne biblioteke Bečej od 18 sati upoznaju Nebojšu Ilića u neobičnoj ulozi. Reč je poetskoj večeri „Glumci – pesnici“, koja je upriličena povodom Dana žena.

-Reč je o projektu koji na jednom mestu okuplja poeziju koju su pisali glumci, a ja ću kazivati to što su moje kolege godinama stvarale daleko od javnosti. Nije bilo lako sve to prikupiti. Razumljivo. Oni koji stalno govore tuđe stihove i tuđe misli, najčešće se ne usuđuju da objave svoje. Poezija verovatno predstavlja najviši stepen intime jednog umetnika, nešto što izlazi iz okvira onog što, najčešće po tabloidima ili u najboljem slučaju kafanskim pričama, saznajemo o njima. Fenomen da glumci pišu poeziju postaje još zanimljiviji kada se vide dometi takve poezije, rekao nam je Nebojša Ilić.

Glumac Ljubiša Bačić je u 63. godini za svoju prvu knjigu poezije „Stena Gologlava“, koja je jedina poezija napisana na sokobanjskom dijalektu, dobio nagradu „Miloš Crnjanski“ i odmah postao relevantna pesnička figura, dostojna hvalospeva Borislava Mihajlovića Mihiza, koji je napisao i predgovor za knjigu.

-Bard našeg glumišta Zoran Radmilović nas iznenađuje s nekoliko svojih bolnih i lucidnih pesama i otkriva nam se u još jednom svetlu… briljantnom… kao, uostalom, i na sceni, filmu… Pavle Vujisić, sa svojim pesmama pisanim na kafanskim salvetima, računima, paklicama cigareta, piše beskompromisno… kao da to niko neće čitati… Nezaobilazni dramski pisac, takođe glumac, Milijer, piše stihove koji odjekuju na svim scenama u svim vremenima. Šekspir, opet glumac, stvara sonete… Pojavili su još neki glumci mlađe generacije, koji su se usudili i objavini neke svoje pesme, a ja, evo, da ih prezentujem javnosti, zaključuje Nebojša Ilić Cile pre dolaska u Bečej.

Na kraju zahvalnost lokalnoj samoupravi što je sponzorisala ovaj projekat i omogućila pravu ekskluzivnost Bečejkama povodom Dana žena. Naravno, i Narodnoj biblioteci koja se prihvatila organizacije nesvakidašnje poetske večeri „Glumci – pesnici“.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име