Predstavnici naše redakcije Ana Aćimov i Aleksandar Đekić su danas učestvovali na okruglom stolu „Građanska kontrola javnih nabavki“ u Media centru u Beogradu, na kojem je predstavljena istoimena publikacija.
Okrugli sto je deo projekta „Osnaživanje organizacija građanskog društva za monitoring javnih nabavki“, koji realizuju Toplički centar za demokratiju i ljudska prava i Institut za uporedno pravo, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA).
Zakonom o javnim nabavkama, koji je donet krajem 2012. godine („Sl. glasnik RS“, br. 124/12, 29. decembar 2012. godine) a čija je primena počela 01. aprila 2013. godine, propisana je obaveza imenovanja građanskog nadzornika za sve javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara. Ovaj institut bliže je uređen podzakonskim aktom – Pravilnikom o građanskom nadzorniku („Sl. glasnik RS“, br. 29/13).
Za građanskog nadzornika može biti imenovano lice iz redova istaknutih stručnjaka u oblasti javnih nabavki ili oblasti koja je u vezi sa predmetom javne nabavke, kao i udruženje koje se bavi javnim nabavkama, sprečavanjem korupcije ili sukoba interesa. Ono što ulogu građanskog nadzornika čini naročito važnom, jeste odredba da naručilac ne može pre imenovanja građanskog nadzornika pokrenuti postupak javne nabavke. Odgovornost građanskog nadzornika dodatno je naglašena obavezom podnošenja izveštaja o sprovedenom postupku javne nabavke odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, odnosno skupštini autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i Upravi za javne nabavke. U slučaju postojanja osnovane sumnje u zakonitost postupka javne nabavke obavestiće o tome nadležne državne organe i javnost, a kao instrument uticaja na regularnost postupka u rukama građanskog nadzornika je i mogućnost pokretanja postupka za zaštitu prava.
Pored pitanja na bazi kojih analiza i procena efekata je ovaj institut uveden u naše zakonodavstvo, otvara se i dilema da li je ovakav pristup posledica stvarne namere da se napravi iskorak ka ozbiljnoj i institucionalnoj građanskoj kontroli javnih nabavki ili je u pitanju samo politička proklamacija kojom se javnosti šalje određena poruka. Dilemu produbljuje i nedoslednost zakonodavca i nedovoljna i neodgovarajuća razrađenost instituta kroz odgovarajući podzakonski akt.
U svakom slučaju, ovakav koncept građanskog nadzora javnih nabavki predstavlja veliki izazov za organizacije građanskog društva, koje će, po svemu sudeći, preuzeti najveću odgovornost i kao građanski nadzornici biti imenovani u najvećem broju postupaka. Kako bi ovaj zanimljiv pravni institut zaživeo i postao deo dobre prakse, neophodan je ozbiljan i intenzivan rad na profesionalizaciji dela organizacija građanskog društva za kvalifikovan nadzor postupaka javnih nabavki. Ovo podrazumeva sprovođenje obuka za pripadnike antikorupcijskih organizacija i profesionalnih udruženja, izradu odgovarajućih priručnika i kontinuiranu saradnju sa predstavnicima institucija iz sistema javnih nabavki. Uspostavljen nivo saradnje dela organizacija građanskog društva sa relevantnim institucijama i posvećenost pripadnika Uprave za javne nabavke unapređenju sistema i podizanju uloge građanskog društva u procesu nadzora javnih nabavki, dobro su polazište u započetom procesu.
Na Okruglom stolu govorili su: Dragana Lukić, JRGA, dr Ana Knežević Bojović, Institut za uporedno pravo, dr Predrag Jovanović, Uprava za javne nabavke, Rade Đurić, Transparentnost Srbija i Dragan Dobrašinović, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava.
foto: Media centar Beograd
