Po sposobnosti da zadrže svoje talente Srbija je pretposlednja zemlja u svetu, a iza nas je jedino Gvineja Bisao. Šanse da se zaustavi brain drain veoma su, veoma slabe, a odlazak mladih se intenzivira…
-Kao studentkinji 5. godine medicine, svakodnevno mi postavljaju dva pitanja: prvo – šta hoću da specijaliziram, i drugo – da li planiram da idem iz Srbije. Oba pitanja su prilično stresna, s obzirom da ni jedno ni drugo ne zavisi samo od mene ovako za Vojvođanski istraživačk – analitički centar (VOICE) svoju dilemu o odlasku započinje 22-godišnja Novosađanka Mina Stakić, koja je jedan semestar provela na Medicinskom fakultetu u Varšavi.
Dilema, kaže Mina, ima nekoliko uzroka. Jedan je činjenica da kod nas nije toliko razvijeno ono što nju zanima (socijalna zaštita i preventivna medicina), a drugi – još uvek je na snazi zabrana zapošljavanja u zdravstvu. Ovo drugo je i inače sasvim direktan razlog odlaska sve većeg broja mladih lekara iz Srbije. Čak i ako zabrana zapošljavanja u dogledno vreme bude ukinuta, Mina će, kako kaže, ipak doktorske studije pokušati da upiše u inostranstvu. Da li će biti jedna od onih koji se u Srbiju neće vratiti posle završene specijalizacije, odnosno doktorskih studija, još nije izvesno, ali se možda može naslutiti iz njenog odgovora.
-Smatram da su plate u srpskom zdravstvu sramotne, ako se uzmu godine provedene u učenju i stručnom radu. Zbog toga razmišljam o odlasku u inostranstvo, iako život u Srbiji smatram, u nekom smislu, zanimljivijim od onog u inostranstvu, objašnjava.
Inostrantvo se brzo isplati
I 21-godišnji Goran Stanić, student treće godine medicinske fizike na novosadskom univerzitetu pred sličnom je dilemom. Jedan semestar je proveo na Univerzitetu u Hajdelbergu (Nemačka) i, kako kaže, veoma mu se dopao način rada, i u timovima i samostalno, što je za njega bilo jedno potpuno novo iskustvo. Sa profesorom se već dogovorio za temu diplomskog. Ostaje još da obezbedi stipendiju i krene na put sa kartom, a još nije siguran da li, ipak, povratnom. Razmišljao je kaže i o ostanku u Srbiji posle fakulteta i o radu na nekoj od klinika. Ipak, kaže, već u startu bi se javili problemi.
-Teško je naći posao, jer medicinska fizika nije još toliko zaživela koliko bi trebalo. Mali je broj mašina, sve je to jako skupo i sporo dolazi kod nas, to jest kad mu malo padne cena na tržištu ili dok ne skupimo pare, a do tada su se već pojavile tri novije verzije aparata. Izgleda da bih najbolje prošao kada bih otišao napolje. S obzirom da govorim i nemački i engleski, mislim da ne bih imao nekih velikih prepreka. Možda finansijskih na samom početku, ali sve se to brzo isplati, priča Goran.
I Mina i Goran su odlični studenti, sa prosekom iznad 9,5, i mnogim drugim interesovanjima. Goran je član čak četiri vokalna sastava, jedan i vodi, dok se Mina bavi filmom. Govore tečno nekoliko jezika. Dakle, mladi ljudi koji su svakako potrebni Srbiji.
Da li će Srbija, po završetku školovanja u inostranstvu, biti potrebna njima?
Odmah posle Gvineje Bisao
Iako je Srbija već dve decenije prva u regionu i druga u svetu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi (iza nas je jedino zapadnoafrička zemlja Gvineja Bisao), u poslednjoj deceniji beleži se drastičan porast onih koji napuštaju Srbiju. U periodu 2007-2014. iz Srbije se iselilo oko 300.000 ljudi, pri čemu, istraživanja pokazuju, broj onih koji su otišli 2014. čak je dva puta veći od broja onih koji su se odlučili da Srbiju napuste 2007. Visokoobrazovanih je između 12-15 odsto.
Prosečan godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), u periodu 2004 – 2013. godine iznosio je 26.000 godišnje. Godine 2007. kada se u međunarodnim statistikama Srbija javlja kao samostalna, nezavisna država emigriralo je u države OECD 27.000, 2009. 27.000, 2011. 33.000, a 2012. taj broj se povećao na 39.000. Međutim, u 2013. emigriralo je čak 45.000 osoba, da bi 2014. taj broj dostigao rekordnih – 58.000. Dakle, povećanje broja emigranata iz Srbije u 2014. iznosilo je u odnosu na 2013. godinu 29,4 odsto. Time je Srbija svoju poziciju na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom pogoršala za tri mesta, tako da se sada nalazi na 29. mestu među 50 glavnih emigracionih zemalja. Koliko se migranata vratilo u Srbiju, nije poznato. Takav podatak nije dostupan. Kao što je nedostupan podatak koliko je ljudi napustilo Srbiju, a da nije ušlo u međunarodne statistike.
Prema rečima prof. dr Vladimira Grečića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koje je i radilo pomenuto istraživanje, masovni odlazak mladih, pre svega talenata, predstavlja znak da država ne poseduje odgovarajuću strategiju razvoja sopstvene privrede i društva ili, ako je i poseduje, da se takva strategija ne primenjuje. -Odlazak mlade visokoobrazovane i visokostručne radne snage smanjuje sposobnost zemlje da se razvije. Utoliko više ukoliko ne preduzima odgovarajuće mere koje će doprineti jačanju kapaciteta države za zadržavanje talenata i kapaciteta za privlačenje talenata iz inostranstva, pre svega iz dijaspore. U slučaju Srbije, ovi kapaciteti su tako skromni da se na kraći rok ne očekuje bitno smanjenje emigracionih sklonosti i de facto emigracije, kaže za VOICE profesor Grečić.
Više na: http://voice.org.rs/kapacitet-za-promene-i-napredak-zivi-u-inostranstvu/
