Jedan od najozbiljnijih nalaza u izveštaju Državne revizorske institucije o poslovanju Javnog preduzeća za komunalne usluge „Komunalac“ Bečej za 2024. godinu odnosi se na finansijsko stanje preduzeća i njegovu sposobnost da nastavi poslovanje bez podrške osnivača. Revizori su u delu „Skretanje pažnje“ ukazali na podatke koji, iako formalno ne utiču na vrstu datog mišljenja, predstavljaju jasno upozorenje o dubini finansijskih problema.
Prema napomenama uz finansijske izveštaje, „Komunalac“ je u 2024. godini iskazao gubitak koji premašuje visinu sopstvenog kapitala. Konkretno, gubitak iznad kapitala iznosi 7,97 miliona dinara, što, kako navodi DRI, može ukazivati na postojanje „bitne neizvesnosti“ koja izaziva značajnu sumnju u mogućnost preduzeća da nastavi poslovanje bez pomoći osnivača, odnosno opštine Bečej.
Revizori su istovremeno skrenuli pažnju i na neusklađenost podataka o osnovnom kapitalu. U poslovnim knjigama i osnivačkom aktu „Komunalca“ kapital je iskazan u iznosu od 17,99 miliona dinara, dok je u Agenciji za privredne registre registrovan kapital od svega 3,8 miliona dinara. Ova razlika, kako se navodi u izveštaju, nije u skladu sa članom 10. Zakona o javnim preduzećima i predstavlja direktno kršenje zakonodavnih odredbi koje zahtevaju jasne i usklađene podatke o kapitalu javnih preduzeća.
Pored gubitka u 2024. godini, „Komunalac“ nosi i teret kumuliranih gubitaka iz ranijeg perioda, koji ukupno iznose 29,35 miliona dinara. Upravo ovaj dugogodišnji negativni trend doveo je do toga da je u finansijskim izveštajima za 2024. godinu iskazan gubitak veći od kapitala, što je jedan od najozbiljnijih indikatora finansijske nestabilnosti i rizika za kontinuirano poslovanje.
Iako revizorsko mišljenje ne sadrži rezervu po pitanju same sposobnosti preduzeća da posluje, DRI jasno ukazuje da ovakvo stanje zahteva posebnu pažnju. Za građane Bečeja, ovi podaci znače da funkcionisanje komunalnog sistema u velikoj meri zavisi od stalne finansijske i institucionalne podrške lokalne samouprave, odnosno od novca iz opštinskog budžeta.
Dodatnu težinu nalazima daje činjenica da finansijski izveštaji „Komunalca“ u prethodnim godinama nisu bili predmet detaljne revizije DRI-a, a tek nakon što je eksterni revizor u maju 2025. godine izneo kvalifikovano mišljenje, sprovedena je detaljna državna revizija za 2024. godinu. Ovo otvara pitanje koliko dugo su finansijski problemi postojali, da li su mogli biti ranije uočeni i kakva je bila uloga osnivača i nadležnih organa u nadzoru nad radom javnog preduzeća.
Revizija DRI-a za 2024. godinu takođe pokazuje da „Komunalac“ posluje u osnovi u skladu sa propisima, ali sa značajnim nepravilnostima u evidenciji imovine, amortizaciji i zapošljavanju. Ukupno je utvrđeno 25 nepravilnosti, od kojih su neke već otklonjene, a preduzeće je u obavezi da dostavi izveštaj o ispravkama za preostale i dokaze o sprovođenju preporuka, čime se prati kontinuirano unapređenje transparentnosti i odgovornosti. Finansijski izveštaji i pravilnost poslovanja dobili su mišljenje sa rezervom, što znači da postoje nesigurnosti u potpunom prikazu imovine i obaveza, ali da javnost i nadležni organi imaju mogućnost da prate sprovođenje preporuka i da procene stepen finansijske stabilnosti preduzeća.
Za građane, ovi nalazi znače da je jasna kontrola i praćenje finansijskog stanja „Komunalca“ ključna za sigurnost da se sredstva namenjena komunalnim uslugama koriste namenski, da se redovno održavaju ulice, trotoari, javne zelene površine, igrališta i parkirališta, i da se kvalitet usluga očuva uprkos evidentnim izazovima u poslovanju preduzeća.
Javno preduzeće poput Javno preduzeće „Komunalac“ Bečej predstavlja deo šireg sistema lokalnih javnih finansija, u kojem osnivač – u ovom slučaju opština Bečej – snosi krajnju odgovornost za stabilnost i zakonitost poslovanja. Kada preduzeće posluje sa gubitkom većim od kapitala i zavisi od budžetske podrške, to praktično znači da se rizik prenosi na opštinski budžet, odnosno na sve poreske obveznike. U takvim okolnostima, pitanja upravljanja, nadzora i dugoročnog plana finansijske konsolidacije postaju ključna ne samo za održavanje komunalnih usluga, već i za ukupnu fiskalnu stabilnost lokalne samouprave.
Izveštaji Državna revizorska institucija zato imaju širi značaj od pukog evidentiranja nepravilnosti. Oni predstavljaju mehanizam ranog upozorenja – signal osnivaču, upravi i javnosti da su potrebne sistemske mere: usklađivanje kapitala, realno planiranje rashoda, kontrola zapošljavanja i jasna strategija za pokrivanje kumuliranih gubitaka.
