Pošto je vremenom prestalo negovanje višedecenijske tradicije održavanja Umetničke kolonije Bečej, koja je među prvima u Vojvodini širom otvorila vidike umetnicima još davne 1954. godine, pre tri godine je na inicijativu Turističke organizacije opštine Bečej i uz podršku lokalne samouprave i Gradskog pozorišta Bečej počela da radi Likovna kolonija „Krug“.
Sportskim žargonom rečeno, ovih dana se beleži het – trik.
-Bio sam selektor prve dve kolonije, a onda sam razmišljao kome da prepustim nimalo zavidnu ulogu i odlučio sam se za mladu akademsku slikarku Đenđi Ačai, koja je svojevremeno bila moja učenica. Naravno, biću i dalje od pomoći, ali kao osamdesetogodišnjak, baš, ne mogu sve da ispratim, rekao nam je poznati bečejski slikar i počasni građanin Bečeja Viktor Škrabanj. Tako su ovogodišnji izbor učesnika Treće likovne kolonije „Krug“ selektirali Turistička organizacija i slikarka Đenđi Ačai. Posle 14 učesnika u prvoj i 12 u drugoj koloniji, ove godine je angažovano 13 slikara.
-Dogovreno je da delom podmladimo sastav aktuelne kolonije, pa je iz tog razloga pozvana grupa mlađih autora. Kolonija traje četiri dana, a umetnici imaju obavezu da organizatoru ostave najmanje dva dela nastala u Bečeju, rekla nam je u ime organizatora Đenđi Ačai. Od dosadašnjih učesnika bečejske kolonije, i ovoga puta su se odazvali Bečejka Đenđi Ačai, Jelena Bjelica iz Novog Sada, Sanja Vukas iz Bečeja, Novosađanka Maja Verzoti, Milorad Joksimović iz Novog Bečeja, Dimitrije Kolarević i Bačkog Jarka, Novobečejac Branislav Stojančev, dvoje naših sugrađana Piroška Tot Kaša i Viktor Škrabanj, a premijerno učešće beleže Emilija Boroja iz Novog Sada, Bogdan Đorić iz Zrenjanina, mlada Bečejka Marina Erak i Novosađanka Smiljana Ćurić. Na kraju valja dodati da će nastala dela biti prezentirana na prodajnoj izložbi u galeriji „Krug“, a onda odlaze u privatne zbirke. Sve radi prikupljanja sredstava za narednu izložbu i tako, ako bude volje za organizacijom, u nedogled. A dijametralna suprotnost ranije Umetničke kolonije u organizaciji Gradskog muzeja Bečej je da su slike umetnika iz cele ondašnje Jugoslavije ostajala u galerijskoj zbirci i time su postajale kulturno blago grada. Na taj način je sakupljeno preko hiljadu kvalitetnih umetnički radova, koje su muzejski stručnjaci ove oblasti obradili i deponovali, a dela su po potrebi uvek spremna za izlaganje javnosti. Razlika u pristupu nije mala. Pogotovo kada se uzme u obzih duži vremenski period i ono šta ostane.