Volan je, gotovo, pune dve decenije bio Ivanu Vickoviću (65) sve, ali umalo mu nije došao glave. Odavno ga ne okreće, a nekada je kamionom, prevozeći drva, prokrstario čitavu Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju i Hrvatsku. Drugi deo života, evo već 23 godine, provodi mirno u Srbiji.
-Živeo sam u svojoj kući sa ženom i sinom u Dvoru na Uni, ali zadesi me saobraćajna nesreća, doživeo sam tešku povredu glave i pošto više nisam bio sposoban za taj posao, lekari su me relativno mladog poslali u invalidsku penziju, vajka se Ivan Vicković. Ratna sudbina me je 1995. godine s familijom dovela u Bačko Gradište.
Nismo bili u kolektivnom smeštaju, ali nijedna kuća, a promenio sam ih četiri, nije zadovoljavala ni minimalne uslove za makar pristojan život. Žena je pretrpela tri operacije i više nije sposobna za posao. Sin je završio zanat, ali ne radi kao mašinbravar, već u temerinskoj fabrici za proizvodnju „eurokrema“. Najteže su bile prve četiri godine, jer penzija iz Hrvatske nije stizala, a mi nemoćni za bilo kakav rad. Tek od 1999. godine primam invalidninu iz Hrvatske i nekako uspevamo da opstanemo.
Vremenom se familija smanjila, jer su roditelji, posle mnogo premišljanja, odlučili da se vrate u Hrvatsku i 2005. tamo se i upokojili. Razmišljao je i Ivan o tome da se vrati, jer ovde nije imao nikakve uslove za život, ali je odustao kada je otišao da vidi u kakvom je stanju njegova kuća.
-Toliko je bila demolirana da se u njoj nije moglo živeti, s gorčinom se seća. Ponudili su mi pomoć od 20.000 kuna i ja s tim novcem popravim vodovod. Iako pre toga nisam potrošio ni kap, stigao mi je račun za vodu, jer je godinama, kako tvrde, tuda curila. Ono što su mi dali, tako su i uzeli. Ostalo je da biram između dva zla i izabrao sam manje, da ostanem u Vojvodini.
Nije pogrešio. Zahvaljujući donatarskom fondu Regionalnog stambenog programa Srbije, ovih dana mu je u Gradskoj kući Bečej uručen ugovor za kupljenu kuću sa okućnicom.
-Posle više od dve decenije dobio sam, najzad, krov nad glavom. Od Komesarijata za izbeglice i migracije dobio sam 9.500 evra, dodao još 3.500 i kupio uređenu i u dobrom stanju kuću u Bačkom Gradištu. Nije velika, ali za moju porodicu sasvim dovoljna. U ekonomskom dvorištu su živinarnik i svinjac, a bašta je velika sa zasađenim voćem. Zapatićemo živinu i svinje, bavićemo se povrtarstvom. To su poslovi koje mogu da radim i ostatak života će mi biti lakši i zanimljiviji, vratio se optimizam Ivanu Vickoviću.
Granulo sunce i Vickovićima, a tek će za mesec dana kad se usele. Samo još da okreče. I malo srede po svojoj volji.
