„Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju” predmet je koji su prošle godine slušali đaci drugih razreda Ekonomsko – trgovinske škole u Bečeju. Tu školu očekuje nastavak projekta, a novi predmet dobiće i Tehnička škola i Gimnazija Bečej.
Program „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju”, koji je lane kao pilot-projekat proveden u deset obrazovnih ustanova u APV, ove će godine biti realizovan u čak 66 vojvođanskih srednjih škola koje su se same prijavile na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.
– Ekonomsko-trgovinska škola nastavlja sa projektom, a priključile su nam se i Tehnička i Gimnazija. Danas idemo na potpisivanje ugovora. Novina je da će predavači ovog puta biti plaćeni, a deo sredstva ćemo dobiti za materijalno opremanje i jedan deo za potrošni materijal, rekla je za portal MojBečej Gordana Kovače, direktorka ETŠ Bečej.
Kovačev je dodala i da je zadovoljna time kako se nastava u okviru predmeta „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju” odvijala prošle godine, a od nastupajuće očekuje i više. Edukator na predmetu u Ekonomsko – trgovinskoj školi je iz Bečeja, što, kako je direktorka objasnila, u mnogome utiče na kvalitet nastave, dok će u druge dve škole profesori angožovani na novom predmetu ići na neophodna usavršavanja.
Kako je za „Dnevnik” pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić izjavila sa učenicima će, u 35 gradova i opština, koliko ih je obuhvaćeno projektom, raditi ukupno 78 edukatora, od kojih je 63 već zaposleno u školama, kao profesori biologije, psiholozi, pedagozi, dok preostalih 15 dolazi sa biroa za zapošljavanje i mesečno će za taj angažman dobijati po 20.000 dinara uz plaćene sve pripadajuće poreze i doprinose.
Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu pri tome podseća na činjenicu da ni prošle godine u pomenutih deset škola niko nije na silu uvodio nastavu „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju”.
– Prvo su bili anketirani đaci, potom njihovi roditelji, i tek kada smo dobili potvrdne odgovore razgovarali smo sa školskim odborima, koji su donosili odluku da li njihova škola želi da uđe u ovaj projekat ili ne. Na kraju, niko ni od đaka nije bio primoravan, oni koji su želeli da slušaju predavanja – slušali su, a koji nisu želeli – nisu. Ali prema našim saznanjima, osim u retkim slučajevima, gotovo po pravilu se za svaki čas tražila “stolica više”. Nažalost, u samom početku su pojedine desničarske organizacije napale program, ali da smo na pravom putu svedoči i sama činjenica da ove godine imamo čak sedam puta veće interesovanje za učešće u projektu, pri čemu ga nismo mi nudili školama već su se one same prijavile na konkurs. Marinika Tepić navodi da nije, kako se često pogrešno misli, fokus programa samo na zaštiti od neželjenih trudnoća i polnih bolesti, već se obrađuje još niz tema koje tište srednjoškolce, tinejyere, kako sa zdravstvenog tako i sa psihološkog i pedagoškog aspekta, poput prijateljstva, ljubomore, nasilja…
– Kada kažete „reproduktivno zdravlje”, prvo pomislite na žene, odnosno na učenice koje se pojavljuju u školi sa stomacima do zuba. Ali naravno da nisu samo devojčice te koje treba da brinu o reproduktivnom zdravlju, moramo voditi računa i o našim dečacima, našim momcima, da ne stignu kod urologa tek kada zapate neku strašnu infekciju koja ih može koštati i poroda a u nekim slučajevima i života – navodi sagovornica „Dnevnika”.
– U svakom slučaju, ne stoje primedbe da je uvođenje novog predmeta “presukopo” u ovo vreme štedlje, jer je reč o ulaganju u prevenciju, a to je najeftinija investicija za neko društvo. Jer su posledice: neželjene trudnoće, posledice neželjenih trudnoća, sterilitet, urološke infekcije, urološka obolenja… neuporedivo skuplje.
Foto: Zgrada Gimnazije Bečej, arhiva
