Iz PVK Bečej stigla je tužna vest da je u legende otišao svojevremeno vaterpolista i potom trener velikom broju devojčica i dečaka u matičnom klubu Ištvan Mesaroš stariji.
Stariji brat Branko Mićin je, uslovno rečeno, „krivac“ što je kao jedanaestogodišnjak davne 1953. godine počeo da trenira plivanje.
Imajući u vidu da je bio sitne građe, opredelio se za prsni stil, a kad se pet godina kasnije prebacio na vaterolo, logično je bilo da kao „prsaš“ bude golman, a po potrebi je i igrao. I tako do 1975. godine, kada je okačio kapicu o klin, ali vaterpolu nije kazao zbogom.
Tada počinje trenersku karijeru. Bogatu. Ne time što je promenio niz klubova, već što je mogim generacijama vaterpolista i vaterpolistkinja Bečeja ugradio ljubav prema vaterpolu, naučio ih prvim zaveslajima i vodio ka ranim uspesima. Rad sa mlađim kategorijama vaterpolista Bečeja, kasnije i devojkama, upražnjavao je, gotovo, tri decenije.
I kada je tim poslom prestao da se bavi, organizovao je veterane da pokrenu pisanje klupske monografije. Uspeo je i u tome, jer je, zahvaljujući njegovoj inicijativi, krajem minule godine svetlost dana ugledala knjiga „Od Kanala do evropskog vladara“ između čijih korica je stalo sedam decenija bečejskog vaterpola.
Da je vaterpolo bio njegov život, potvrđuje činjenica da se istim sportom bavio i njegov istoimeni sin, član „drim tima“ sa Tise koji je osvojio šest „duplih kruna“ i titulu evropskog prvaka 2000. godine, a sada je u istom sporti unuk Viktor.
Sahrana Ištvana Mesaroša starijeg obaviće se sutra u 12 sati na Velikom katoličkom groblju u Bečeju u Sinđelićevoj ulici.
O tome šta je Ištvan Mesaroš stariji radio po odlasku u penziju, ilustruje novinski napis iz od 21. oktobra 2015. godine u dnevnom listu „Dnevnik“, koji u celosti prenosimo.
Bivši vaterpolista, sindikalista i naftaš digao ruke od bikova i krmača
Bazen zamenio kupanjem u paorskom znoju
Za vaterpoliste važi da su vrlo snalažljivi, što i moraju biti, jer ko se na terenu „odmara“, završi na dnu bazena. Starijima je bilo teže, jer su igrališta bila improvizovana u banjama, jezerima, rekama ili uz morsku obalu. Možda je sve to Ištvana Mesaroša (73), bivšeg vaterpolistu „PVK Bečej“, nateralo da, još dok je u večernjim satima trenirao žensku ekipu, razmišlja o tome čime će prekratiti sve vreme sveta kad ode u penziju.
-Radio sam punih 40 godina, prvih 11 u „Zidaru“, a ostalo u „Naftagasu“ na raznim poslovima, najduže kao referent geotermalnih voda, objašnjava deo svoje biografije Pišta. Mislio sam da je idealno da kupim voćnjak i svaki dan se njime bakćem. Odmah su mi rekli da, dok je Tise i bazena, zaboravim na to, ali mogu pomoći u poljskim radovima na imanju tasta. Iako nikad pre toga nisam orao, ni kopao, poslušam ih. Dokupio sam još zemlje i sad obrađujem 14 jutara. Imam manji traktor i priključne mašine, te mogu, sem sejanja i berbe, sve sam da uradim. Od toga se ne može živeti, ali kao dopunski rad prija i dobro dođe. Najviše sejem kukuruz i soju, ali nađe se mesta i za pšenicu, repu ili suncokret.
Otišao je Pišta bači u penziju 2002. godine i još pet godina svakodnevno radio s devojčicama u bazenu. A onda je digao ruke i prepustio (ne)zahvalan posao mlađima.
-Pošto sam bio predsednik Sindikata „naftaša“ Bačke u tri mandata i stekao izvesna iskustva, preuzeo sam obavezu da nekoliko puta godišnje organizujem sastanke penzionera. Okupljamo se u Bečeju, Kanjiži, Senti, Srbobranu, Subotici… Čuli to moji ispisnici iz „Zidara“, pa me zamolili da i njih okupim jednom godišnje. Prihvatio sam. Sada radim na povezivanju veterana plivača i vaterpolista. Imali smo pre dve godine prvi samit. Svima se svidelo. Nedavno smo se ponovo okupili. Dogovorili se da pripremimo monografiju kluba, jer za dve godine obeležavamo vredan jubilej – sedam decenija postojanja kluba, nabraja Pišta neke od svojih dobrovoljno prihvaćenih poslova.
Samo je od stočarstva, kojim se u okućnici paralelno bavio dugi niz godina, digao ruke.
-Postalo mi je teško da tovim desetak bikova, držim nekoliko krmača i radim s tovljenicima. Samo sam zadržao nešto tovnih pilića i koka nosilja, da se nađe za ukućane. Pošto volimo svi u porodici ovčije meso, imam i desetak ovaca, koje su na ispaši kod čobana, a jaganjce donosim kući da se u posebnim prilikama počastimo.
