Kažu da je „sedmica“ srećan broj, a jedan od najboljih trenera u vekovnoj istoriji bečejskog fudbala Jovan Kovrlija, posle duge i teške bolesti, otišao je u večne legende u svojoj 77 godini.
Doda li se tome da je fudbalsku karijeru započeo u nakovačkoj „Barceloni“ na desnom krilu sa broj 7 na leđima, onda mu je ona suđena. Međutim, prelaskom u zrenjaninski Proleter preselio se sa pozicije uz desnu aut liniju na centralno mesto u odbrani. Čitavu deceniju je bio nezamenjiv u dresu najvećeg banatskog kluba, na žalost danas nepostojećeg, a bio je i kapiten olimpijske reprezentacije Jugoslavije.
Igračku karijeru je zamenio trenerskom. Prvo je iznedrio sjajnu generaciju u omladinskom pogonu, potom je vodio seniore Proletera, što ga je preporučilo za instruktora u FSV. Bio je u više navrata trener najuspešnijeg vojvođanskog kluba Vojvodine, a vodio je još Bečej, Vrbas, Zemun, OFK Kikindu i grčki Piraikos.
Na klupu Bečeja seo je u leto 1990. godine i momci sa Tise su se te sezone prošetali Međurepubličkom ligom „sever“ osvojivši rekordna 54 boda. Vodio je ekipu i tokom jesenje polusezone u Drugoj ligi, a onda je prešao u redove prvoligaša iz Novog Sada.
Vratio se na prvoligašku klupu Bečeja tokom jeseni 1997. godine i ostao do prekida prvenstva zbog NATO agresije u proleće 1999. godine. Da toga nije bilo, Jovan Kovrlija bi bio jedini trener u slavnom periodu bečejskog fudbala koji je vidio klub na 100 prvenstvenih utakmica. Ovako, ostaće zapisano da je bio trener Bečeja na 93 utakmice za bodove.
Jovan Kovrlija je živeo u pravoj sportskoj porodici, jer je njegova supruga Gorinka, devojačko Erski, bila svetska rekorderka u kuglanju, a sin Jovan je nasledio njegove gene i, posle uspešne karijere u mlađim kategorijama Vojvodine, bio kapiten novosadskih „kanarinaca“ i igrao u inostranstvu, dok je kći Draginja pratila njihove karijere.
Sahrana Jovana Kovrlije biće u utorak, 27. avgusta, na Novom groblju u Novom Sadu u 12.45 sati.
